Ovako intenzivna, gotovo bezobzirna eksploatacija bakra i plemenitih metala u Srbiji zahteva ozbiljno sagledavanje posledica koje proizilaze, ne samo sa ekonomskog, već i sa ekološkog, socijalnog, pravnog, pa i političkog i bezbednosnog aspekta.
Rasipanje i uništavanje naših prirodnih bogatstava, ogoljavanje i iscrpljivanje zemlje, umesto povećanja njene korisnosti, to će već značajno smanjiti mogućnost napretka u kojem uživamo i koji smo dužni da predamo našoj deci, većoj i razvijenijoj, Teodor Ruzvelt, predsednik SAD 1901-1909.
I pored toga što je Dundee Precious Metals (DPM), sa svojom kćerkom firmom Avala Resources d.o.o., prisutan na području opštine Žagubica od 2006. godine, radeći na Projektu istraživanja i eksploatacije rude zlata na „Potaj Čuki – Tisnica” dugo vremena nije bilo moguće pronaći informacije, saopštene ili objavljene, bilo o hemijskom ili mineraloškom sastavu rude koju DPM namerava da eksploatiše. Samo iz Studije „Prostorni plan područja posebne namene…” (Prostorni plan područja posebne namene za eksploataciju zlata na istražnom području „Potaj Čuka – Tisnica” kod Žagubice, Elaborat na rani javni uvid, U Beogradu, septembar 2021.), vidi nameru otvaranja rudnika, način eksploatacije i dobijanja zlata, sa nagoveštajem o prisustvu pirita u sastavu rude i njegovom mogućem uticaju na životnu sredinu.
Hemijski i mineraloški sastav rudnog ležišta „Potaj Čuka – Tisnica” mogao bi se izračunati na osnovu sastava dva obližnja rudna tela, Tenka i Čoka Marin. Naime, u rudnom telu „Potaj Čuka – Tisnica”, pored zlata i srebra, treba očekivati i minerale bakra, cinka, olova, arsena, gvožđa (pirit i arsenopirit), kadmijuma, žive i nikla. Verovatno i neki drugi obojeni metali.
Drugim rečima, u ovom rudniku treba očekivati i polimetalnu rudu, čija eksploatacija i prerada može imati odgovarajući štetan uticaj na životnu sredinu, ukoliko se ne primeni složena tehnologija koja bi držala pod kontrolom sva jedinjenja opasnih metala koja se stvaraju. u procesu vađenja zlata. Međutim, složena tehnologija podrazumeva veće investicije, veće operativne troškove, kvalifikovanu radnu snagu, a sve to bi uticalo na ekonomsku i ekološku održivost projekta.
Nedavno je završena Pred-studija izvodljivosti (Projekat Timok: Pre-Feasibility Study, Žagubica, Srbija, mart 2021) koja detaljno opisuje mineralogiju, hemijski sastav i tehnološki postupak koji treba primeniti za dobijanje zlata, kao i dinamiku eksploatacije rude i ekonomije.
Šta donosi rudnik?
Rudnik bi trebalo otvoriti u netaknutom, skoro „devičnom“ području. To bi podrazumevalo otvaranje pristupnih puteva, snabdevanje električnom energijom, pijaćom vodom, formiranje kaptaže za industrijsku vodu iz postojećeg sliva reka Tišnica i Jagnjila, raščišćavanje zemljišta i izgradnju poslovnih zgrada, što bi već oštetiti pejzaž u tom delu i uticati na zagađenje životne sredine (buka teške mašinerije, izduvni gasovi, detonacije…).
Otvaranjem površinskog kopa formirala bi se deponija šljake i rudničke jalovine, što bi dodatno doprinelo promeni panorame na terenu. Rudnička deponija bi rasla i nakon nekog vremena, usled vremenskih uticaja, u njenoj osnovi bi se pojavile kisele rudničke vode, kao rezultat biohemijskih procesa oksidacije pirita i stvaranja sumporne kiseline. I tako bi počelo zagađivanje životne sredine, bez same rude, njene pripreme i formiranja gomile, a početak procesa ispiranja zlata cijanizacijom (tehnologija namenjena vađenju zlata) gotovo da se nije desio. Istovremeno, sa eksploatacijom rude, u samom površinskom kopu pojavile bi se presečene podzemne vodne žile koje će u kontaktu sa rudom stvarati rudničke vode nepoznatog hemijskog sastava i protoka, sa značajnom koncentracijom suspendovanih čestica. Ove vode moraju biti ispumpane, kako bi se obezbedilo nesmetano rudarenje a evo novog izvora zagađenja! Drugim rečima, do poremećaja ekosistema doći će i pre početka eksploatacije rude i vađenja zlata.
Zato jedan od ciljeva Studije „Prostornog plana…” zvuči šuplje, gotovo cinično: „Stvaranje uslova za efikasno aktiviranje, eksploataciju i preradu rudnih rezervi sa ležišta u okviru istražnog područja „Potaj čuka – Tisnica” kao delatnost koja je od interesa za ukupan razvoj Srbije”, floskula koja se često koristi kada se želi iskazati postojanje nekog društvenog interesa, koji u suštini ne postoji. Čini se da je DPM tu da razvija Srbiju, a ne da profitira eksploatacijom zlata i posle sedam godina (koliko je očekivan život rudnika) pokupi deo opreme i ode na neku drugu lokaciju, napuštanje opštine Žagubica, kao neuralgične ekološke tačke, ogromna gomila lužene rude natopljene lugom, rezervoar u koji će se sakupljati atmosfere koje su prošle kroz gomilu, prvobitno osnovnog karaktera i nepoznatog hemijskog sastava, čak šest površinskih kopova, sa rudničkom kiselom vodom na dnu, deponije otpadnog rudarskog materijala, sa kojih će decenijama teći i kisele rudničke vode. A ko će i kako servisirati tako „razvijeni“ deo Srbije?!
U prethodnoj studiji izvodljivosti pominje se, potpuna rekultivacija rudarskih radova i dovođenje terena u prvobitno stanje, ali nije objašnjeno kako bi to trebalo da se izvede. Reklamacija je skupa procedura, a mi težimo da stvari pogoršamo i da napravimo više štete nego što jeste ili bi bilo.
Planirani kop „Potaj Čuka ć Tisnica” i planirani prostor za formiranje gomile za ispiranje bili bi na znatno većoj nadmorskoj visini od Mlave. Nalazi se u kraškom kraju, na obodu Nacionalnog parka Kučaj-Beljanica, gde se nalaze veliki prirodni rezervoari vode za piće. Hoćemo li tu činjenicu zanemariti i uprkos tome otvoriti rudnik da bismo „razvijali Srbiju“? Kako stvari stoje, ja sam skeptik. Da li će neke retke biljne i životinjske vrste koje se nalaze na tom području Srbije biti žrtvovane, ukazuju biolozi (M. Paunović)
„Osnovni izveštaj o stanju biološke raznovrsnosti na području realizacije rudarskog projekta Avala” (IBISS, april 2014)? Verovatno hoće, jer rudarstvo i očuvanje divljih životinja nikada nisu išli ruku pod ruku. Na području Žagubica-Gornjak-Ždrelo nalaze se arheološka nalazišta, svedoci našeg kulturno-istorijskog nasleđa, o kojima potencijalni koncesionari takođe neće biti previše osetljivi, ako ih država ne disciplinuje. A svedoci smo da tamo obično nema države ili je nema dovoljno.
Čoka rakita – novootkriveno nalazište zlata
Samo pominjanje upotrebe cijanida u običnom svetu pokreće svetlo upozorenja u svesti. Ne treba vikati na rastvor cijanida. O tome će se voditi računa, jer je to nosilac zlata, pa bi svako izlivanje rastvora bilo gubitak za koncesionara. Nakon eksploatacije gomile i adsorpcije cijanidnih metalnih kompleksa, preostali slobodni cijanid će se transformisati u neki cijanat, benigni oblik. Pitanje je šta raditi sa lugom? To su velike količine. Koliki bi bili troškovi njegove neutralizacije? Ko će ga servisirati i šta je sa solima koje nastaju pri neutralizaciji? Ovo su samo neke od implikacija koje će otvaranje rudnika „Potaj Čuka – Tisnica” izazvati na ovaj deo Srbije.
Agencija Beta je nedavno prenela izjavu ministra energetike i rudarstva o otkrivenom nalazištu zlata na lokaciji Čoka Rakit u ataru opštine Žagubica i da je „potencijal značajan“, da su izvršena tehnološka ispitivanja i da je dobijen „koncentrat čistog zlata, sa iskorišćenošću od 93 odsto”.
Drugih podataka nema, ali se može pretpostaviti da su geološka, mineraloška i hemijska ispitivanja završena, ili su pri kraju, čim se završe tehnološka ispitivanja. Činjenica da je reč o koncentratu zlata podrazumeva da će se na industrijskom nivou ruda plutati, a koncentrat zlata dalje prerađivati, bilo topljenjem pa elektrolitičkom ekstrakcijom, bilo luženjem i daljom preradom alkalnog rastvora. do metala. Bez prejudiciranja, čini se da će ZiJin Mining Group ovde igrati važnu ulogu, bilo u postojećem obliku kao Serbia ZiJin Copper d.o.o., bilo kao novoosnovani derivat koji će se pojaviti kao potencijalni koncesionar.
Posledice upravljanja mineralnim resursima bakra i zlata – pitanja bez odgovora
Da li je Srbiji potrebno još rudnika bakra i zlata, pored već prodatih Kinezima u Boru i Majdanpeku, u ataru Žagubice na obodu nacionalnog parka, gde je priroda još uvek netaknuta i bogata biljnim i životinjskim svetom, gde se nalaze prirodni rezervoari vode za piće, gde se nalaze vredni arheološki nalazi stari preko 15 vekova? Na prostoru gde su ljudi vekovima živeli od stočarstva, korišćenja šuma i poljoprivrede, a gde bi još živeli da je država stvorila povoljne uslove za razvoj ovih privrednih grana? Ili smo svedoci velike prodaje srpskih strateških sirovina i za šta? Takođe, pre nego što se donese odluka o davanju koncesije bilo kome, za otvaranje bilo kog novog rudnika zlata, bakra, olova, cinka ne bi trebalo da se napravi bilans koliko je Srbija naplatila od Srbije ZiJin Copper d.o.o. i ZiJin Mining, koji od nedavno rudare u Srbiji, i da utvrde svoj profit?
Da se razumemo, eksploatacija metalnih ili nemetalnih sirovina, ako nije u direktnoj funkciji razvoja zemlje, njene infrastrukture, njene hemijske industrije ili prerađivačke metalurgije, odnosno energetike, veoma je štetna sa aspekta upravljanje prirodnim resursima, dovodi zemlju u kolonijalni položaj, a potomstvu ostavlja mračnu budućnost najamne radne snage. Profit će ubirati samo koncesionari i još nekolicina, a zemlji domaćinu će ostati samo posledice rudarenja. Dakle, kome treba bakar, zlato, bor, litijum, kalcit ili bilo šta drugo, neka u svom dvorištu ima njivu koja je veća od Srbije, muvoserin na kugli zemaljskoj.
Ovako intenzivna, gotovo bezobzirna eksploatacija bakra i plemenitih metala u Srbiji zahteva ozbiljno sagledavanje posledica koje proizilaze, ne samo sa ekonomskog, već i sa ekološkog, socijalnog, pravnog, pa i političkog i bezbednosnog aspekta. Razmislite o tome!
