Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaCrna Gora: Početak...

Crna Gora: Početak izgradnje vetroparka Gvozd u prvom kvartalu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Do kraja prvog kvartala očekujem da se počne sa realizacijom vjetroelektrane (VE) Gvozd, dok se projekat izgradnje hidroelektrane (HE) Komarnica neće realizovati bez saglasnosti na elaborat o uticaju na životnu sredinu, kazao je u intervjuu za Dan ministar energetike i rudarstva Saša Mujović.

– Za HE Komarnica u toku je ocjena Elaborata o uticaju na životnu sredinu na osnovu ugovora o koncesiji za korišćenje prirodnih bogatstava radi izgradnje, održavanja i korišćenja energetskog objekta hidroelektrane Komarnica radi proizvodnje električne energije koji je prethodna vlada zaključila sa Elektroprivredom (EPCG). Od ocjene tog elaborata zavisiće i dalji koraci u ovom projektu. Bez saglasnosti na elaborat, projekat se neće realizovati – rekao je Mujović odgovarajući na pitanje u vezi sa projektima izgradnje energetskih objekata.

Istakao je da kod HE Kruševo, koja je s aspekta energetske potentnosti bolja nego HE Komarnica, takođe ima izazova sa aspekta zaštite životne sredine.

– Svi potezi moraju biti usklađeni sa svim aspektima projekta, dakle i energetike i zaštite prostora. Tu su i HE na Ćehotini, a planiram da aktuelizujem i pitanje Bilećkog jezera. Dakle, planovi su ambiciozni. Gradnja nekog energetskog projekta, iako javnost to doživljava kao početak realizacije, u stvari je njen finiš. Prije toga je potrebno uraditi sve neophodne studije, planska dokumenta, eksproprijaciju, dozvole, izvore finansiranja itd. Znamo da su energetski projekti veoma skupi, naročito kada govorimo o kapitalnim, razvojnim projektima, i nije jednostavno zatvoriti finansijsku konstrukciju. Pored toga, imamo i pitanje održivog razvoja i svoje obaveze u tom smislu na evropskom putu. Takođe, želimo i jedan široki konsenzus oko tih projekata, jer smo svjesni da je i oko malih hidrocentrala javnost često izražavala neslaganja – kazao je Mujović.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora: Raspisan tender za izgradnju dalekvoda vredan 1,6 miliona evra

Uprava za kapitalne projekte Crne Gore raspisala je tender za izgradnju elektroenergetske infrastrukture za potrebe napajanja kompleksa Cmiljača električnom energijom. Reč je o dalekovodu 35 kV, od trafostanice (TS) 110/35 KV Ribarevine do TS 35/10 KV Cmiljača. Za ovaj tender opredeljeno...

Crna Gora: Profit Rudnika uglja Pljevlja dostigao 15 miliona evra u 2023.

Rudnik uglja Pljevlja ostvario je prošle godine neto profit od 15,2 miliona evra, što je za 5,8 miliona evra više ne u 2022. godini. Ukupna neraspoređena dobit na kraju prošle godine iznosi 41,2 miliona evra, navedeno je u finansijskim izvještajima...

Crna Gora: Neto profit EPCG u 2023. godini 52,4 miliona evra

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ostvarila je u 2023. godini neto profit od 52,4 miliona evra. Iz EPCG je saopšteno da je dobit pre oporezivanja iznosila 65,9 miliona evra, odnosno 13,4 miliona je plaćen porez na dobit.
Supported byspot_img
error: Content is protected !!