Najveći problem „Srbijagasa” pred novu grejnu sezonu nije kada će i za koliko poskupeti gas, već koliko će još dugo ovo javno preduzeće biti u prilici da na vreme plaća dospele obaveze s obzirom na to da je stepen naplate potraživanja od privrede i toplana loš, a dobavljaču („Gaspromu”) treba na vreme da se plate nove količine za ovu zimu, kaže za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.
Centralno pitanje je kako će i do kada „Srbijagas” i Elektroprivreda Srbije socijalnom politikom cena subvencionisati potrošače struje i gasa, kaže on i objašnjava da je cena kubika gasa u ovom času kod krajnjeg potrošača za oko 12 dinara niža od njegove nabavne cene.
Upitan da li će novo povećanje PDV od dva procentna poena na gas uticati s jedne strane na dodatno poskupljenje, a s druge na pad potrošnje gasa, Bajatović kaže, da svaka takva promena mora da utiče na poskupljenje.
– Što se tiče potrošnje gasa, podaci iz poslednje grejne sezone potvrđuju da su se potrošači u Srbiji vratili na nivo od 2008. godine kada krize još nije bilo, što znači da je potrošnja povećana za oko tri odsto, kaže prvi čovek „Srbijagasa”.
To znači, ističe on, da cena nije kako se to obično čini dovela do pada potrošnje gasa. Naprotiv.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas kaže da povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto građani koji koriste gas takoreći neće ni osetiti na svojim računima, jer za onog ko plaća 1.000 ili 2.000 dinara to će biti povećanje od svega nekoliko dinara, ističe Vuletić.
Nešto veći udar na cenu gasa zbog povećanje PDV-a mogu imati potrošači u industriji, ističe on.
I dok se čeka na odluku vlade, da li će gas poskupeti, domaćinstva koja se greju na ugalj već sada plaćaju ovaj energent skuplje za oko 10 odsto nego prošle zime. Razlog ovog poskupljenja nije skuplji ugalj s kopova, nego skuplji prevoz zbog stalnog skoka cene goriva.
Najviše se traži lignit, pa tona „vreoca” košta 11.200 dinara, dok je za „kovin” potrebno izdvojiti 6.950 dinara. Kaloričnije vrste uglja poput „banovića” koštaju – 13.200 dinara i „đurđevika” – 15.690 dinara.
Istovremeno je za kubik ogrevnog drveta potrebno izdvojiti 5.300 dinara na stovarištima. Na sivom tržištu, iz kamiona, cene su nešto niže, i ispod 4.000 dinara.
Najjeftinije grejanje je i dalje na struju. Cena kilovata se nije menjala od aprila prošle godine, a kako raste inflacija grejanje na struju je sve jeftinije. Tako je u zavisnosti od vrste grejnog tela, TA peći, norveški radijatori, klime… potrebno izdvojiti od 170 do 690 evra za grejanje. Tu su i popusti od 11,89 odsto za mesečnu potrošnju manju od 350 kilovat-časova, odnosno pet odsto ukoliko se račun plati pre roka dospeća.
Pojedine toplane podigle su prošle jeseni, neposredno pred početak grejne sezone, cenu grejanja za 7,5 odsto, zbog poskupljenja gasa od deset, odnosno 15 odsto. Trenutna cena u Beogradu je oko 89,95 dinara, pa tako za stan od 50 kvadrata treba izdvojiti 4.497,5 dinara tokom cele godine.
Većina toplana već je uputila zahtev lokalnim samoupravama za korekciju cena od 10 do 45 odsto, kako bi 15. oktobra započele novu grejnu sezonu.
Izvor Politika
