Odluka bugarske vlade da zaustavi gradnju gasovoda Južni tok naškodiće ugledu ruskog predsednika Vladimira Putina, ali će ovaj važan energetski projekat na kraju verovatno biti ostvaren, ocenjuje američka agencija Blumberg.
U tekstu pod naslovom „Obustavljanje gradnje Južnog toka naškodiće Putinu“, novinar Blumberga Leonid Beršinski piše da ne treba prihvatiti kao istinite tvrdnje prema kojima se Evropska unija boji negativnih posledica u slučaju uvođenja oštrijih sankcija Rusiji i da zbog toga praktično ništa ne čini da pomogne ugroženoj Ukrajini, koja i dalje suštinski zavisi od isporuka ruskog gasa.
Kao dokaz da EU, ipak, u praksi pokazuje solidarnost sa Ukrajinom, Blumberg navodi i svežu odluku bugarske vlade da, pod direktnim pritiskom Vašingtona, ali i Brisela, zamrzne izgradnju Južnog toka, koji za Rusiju ima strateški značaj u svetlu namere Moskve da pomoću tog gasovoda svede na minimum zavisnost u daljim isporukama plavičastog goriva do evropskih kupaca kroz ukrajinske cevovode.
Južni tok će se, verovatno, na kraju izgraditi. Ali, odlaganje njegove gradnje posle odluke bugarske vlade, oslabiće pozicije Rusije u pregovorima sa Ukrajinom o obustavljanju proruski usmerenog ustanka u jugo-istočnim regionima nekada ekonomski najbogatije republike bivšeg Sovjetskog saveza, kao i o budućim isporukama gasa, ocenjuje Blumberg.
U napisu američke agencije se dalje objašnjava da je Rusija planirala gradnju Južnog toka ka Bugarskoj po dnu Crnog mora, a nakon toga prema Srbiji, Mađarskoj i drugim centralno-evropskim zemljama, da bi i na taj način kompanija Gasprom mogla da zaobilaznim putem snabdeva evropske klijente i time praktično minimizira zavisnost od gasne maršrute kroz Ukrajinu.
Takva pozicija Gasproma u eksportu gasa do evropskih potrošača je Putinov strateški cilj, tvrdi Blumberg, uz napomenu da Gasprom uvek može naći izgovor za obustavljanje isporuka gasa Ukrajini kada to zahtevaju vlasti u Kremlju.
Blumberg podseća da Ukrajina sada nije u stanju da plati za ruski gas 485 dolara za svaku hiljadu kubika tog goriva, i to u situaciji kada Gasprom dobija u proseku za prodaju istog energenta drugim stranim kupcima oko 20 odsto manje od navedene cene.
„EU i SAD hoće Putina da liše tog oružja – prirodnog gasa – i zbog toga je i izvršen pritisak na vladu Bugarske koju predvode socijalisti“, navodi se u tekstu i dodaje da je vlada u Sofiji otvorila „crvenu putanju Gaspromu“ dajući dozvolu za gradnju Južnog toka.
EU je, inače, 3. juna zvanično upozorila Sofiju u dugačkom pismu, koje je komesar Unije za unutrašnje tržište Mišel Barnije uputio bugarskoj vladi, da daljom realizacijom projekta Južni tok narušava niz pravila EU u energetskoj sferi.
Ta pravila EU zabranjuju, između ostalog, proizvođačima prirodnog gasa da kontrolišu gasne cevovode (a Gasprom je dobio pravo da to čini u Bugarskoj), a postoji i zabrana davanja poreskih olakšica ruskom gasnom monopolisti, koje su utvrđene postojećim dvostranim ugovorom Rusije i Bugarske.
Pravila EU predviđaju, pored toga, sprovođenje otvorenog konkursa za isporučioce gasa iz svih članica EU, a to Bugarska nije ispoštovala već je, kako tvrdi američka agencija, sprovela vrlo „sumnjiv konkurs za izgradnju svog dela Južnog toka, tako što je potencijalnim učesnicima u tom velikom energetskom projektu dato svega deset dana da dostave svoje prijave“.
Na kraju je ceo posao dobio, kako se tvrdi u napisu Blumberga, jedan ruski biznismen, blizak Putinov prijatelj, zajedno sa bugarskim partnerima koji, takođe, imaju jake političke veze sa vladajućom garniturom u Sofiji.
„Sada nije vreme da se sa Rusijom vodi biznis kao što obično biva“, oglasio se američki ambasador u Sofiji, Marsi Rajs, uz napomenu da je njegova zemlja već ranije uvela sankcije protiv pomenutog Putinovog bliskog prijatelja i gasnog biznismena, ali i protiv kompanije „Strojtransgas“, koja bi trebalo da obavlja radove u Bugarskoj.
„Mi savetujemo bugarskim biznisimenima da ne sarađuju sa onima koji su već podvrgnuti sankcijama SAD“, bio je direktan šef američke diplomatske misije u Sofiji.
Bugarska štampa podseća da je u cilju pojačanog pritiska na bugarsku vladu u Sofiji boravila i „jaka“ delegacija američkog Kongresa u kojoj je, između ostalog, bio i poznati rusofob i zagovornik najtvrđeg mogućeg stava Vašingtona prema Moskvi, Džon Mekejn, koji je bezuspešno pokušao da dobije i američke predsedničke izbore.
U Moskvi je, inače, objavljeno da će Rusija pokušati da reši spor sa EU oko dalje gradnje Južnog toka u nastavku trostranih pregovora o isporukama gasa Ukrajini, koji se obavljaju uz učešće i evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera.
On je prošle sedmice stavio do znanja da su gasni pregovori Moskve, Kijeva i Brisela sada ušli u „političku ravan“, imajući u vidu da se na istoku Ukrajine rasplamsavaju sukobi koji sve više poprimaju obrise građanskog rata. „Sve dok Moskva ne prizna vladu u Kijevu, mi ne možemo pristupiti finalnoj fazi naših (gasnih) pregovora“, precizirao je Etinger.
Izvor Tanjug
