Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBugarska uvozi milijardu...

Bugarska uvozi milijardu kubnih metara gasa iz Azerbejdžana

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Azerbejdžan je u 2022. godini prodao ukupno 22,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Izvoz u Gruziju i Tursku iznosio je 10,9 milijardi kubnih metara, a u ostatak Evrope 11,4 milijarde kubnih metara. Najveći kupac je Italija, a Bugarskoj je isporučeno milijardu kubnih metara.

Kaspijska država proizvodi oko 45 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što predstavlja oko 10 do 15 odsto potrošnje zemalja EU. Količina, sama po sebi, nije mala, ali nije dovoljna da podmiri ozbiljniji deo tražnje u Evropi. Istovremeno, Azerbejdžan troši značajne količine – 13,5 milijardi kubnih metara, što je četiri puta više od bugarske potrošnje.

Upravo zbog ograničene proizvodnje, velike domaće potrošnje i sve većeg interesovanja evropskih zemalja za azerbejdžanski gas, pojavile su se sumnje da Baku zapravo preprodaje ruski gas Evropi.

Ilham Šaban, direktor za gas i naftu u kompniji Caspian Barrel, objasnio je da Azerbejdžan od prošle godine uvozi veoma male količine gasa – 220 miliona kubnih metara ruskog gasa i nešto više od milijardu kubnih metara iz Turkeminstana. To je samo oko 2,6 odsto sopstvene proizvodnje.

Mnogo je razloga zbog kojih Brisel sve više gleda prema Bakuu, ali to je uglavnom zbog ogromnih gasnih i naftnih resursa zemlje. Činjenica je da nekoliko evropskih lidera pridaje ozbiljan značaj bugarsko-grčkom interkonektoru IGB – glavnoj ruti za isporuku azerbejdžanskog gasa u Evropu, koji će služiti ne samo Bugarskoj, već i čitavom regionu. Ostaje da se vidi kako će potencijal biti iskorišćen i kako će se Evropa nositi sa političkim i energetskim specifičnostima Azerbejdžana.

Sa kim Bugarska ima ugovor?

Bulgargaz nema ugovor sa državnim gasnim operaterom, SOCAR-om (koji je takođe i trgovac) za snabdevanje azerbejdžanskim količinama u iznosu od milijardu kubnih metara godišnje, već sa azerbejdžanskom kompanijom za snabdevanje gasom (AGSC).

AGSC je osnovan 2006. godine u cilju prodaje količina sa tada novog polja Šah Deniz. Dugi niz godina norveški Statoil, sada Equinor, bio je komercijalni operator ove kompanije. Od maja 2015, komercijalni operator je SOCAR, koji je stoprocentnom vlasništvu azerbejdžanske vlade.

Udele u ASGC-u imaju azerbejdžanske, turske i iranske kompanije, kao i gigant BP i ruski Lukoil. 

Zahtevi iz drugih zemalja takođe nisu mali i trenutno iznose 3,7 milijardi kubnih metara – iz Mađarske, Albanije i Srbije. Količine će stizati iz trenutne proizvodnje, kao i iz novih nalazišta u regionu Šah Deniz, koja će obezbedi dodatnih 12-14 milijardi kubnih metara godišnje nakon 2028. godine.

S obzirom na to da se kapacitet bugarsko-grčkog interkonektora može proširiti, moguće je da će u budućnosti Bugarska biti tranzitna ruta za količine iz Azerbejdžana ka zapadu.

Sign up for updates & special reports

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska: Bulgargaz i BOTAS će ponovo pregovorati o gasnom sporazumu

Bugarski parlament usvojio je rezoluciju kojom se ministar energetike zadužuje da organuzuje novu rundu pregovara o sporazumu između bugarskog državnog snabdevača prirodnim gasom Bulgargaza i turske energetske kompanije BOTAS, koji je potpisan 3. januara 2023. godine. Prema rezoluciji, svi dokumenti kojima...

Bugarska: Proizvodnja solarne energije dostigla 1,56 TWh u 2023.

Bugarska regulatorna komisija za energetiku i vodu saopštila je da je proizvodnja električne energije u solarnih fotonaponskim elektranama u 2023. godini porasla za 141%, na 1.558.739 MWh, prema godišnjem izveštaju regulatora. Izveštaj ocrtava trend održivog rasta proizvodnje zelene električne energije i pad...

Bugarska: Westinghouse potpisao Memorandum sa bugarskim dobavljačima za projekat proširenja NE Kozloduj

Kompanija Westinghouse Electric potpisala je Memorandume o razumevanju sa 17 značajnih bugarskih dobavljača, čiji cilj je isporuka i postavljanje dva nova reaktora AP-1000 na lokaciji nuklearne elektrane Kozloduj. Potpisani memorandumi naglašavaju potencijal za proizvodnju ključnih komponenti, uključujući velike strukturalne module, dizalice, izmenjivače...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!