Protekla godina biće svakako najprofitabilnija u istoriji za bugarsku državnu termoelektranu na ugalj Marica Istok 2, koja je zabeležila rekordnih 762 miliona leva (391 milion evra) profita u prva tri kvartala. Očekuje se da će taj iznos dostići 460 miliona evra za celu 2022.
Ovaj rezultat, diktiran kriznom situacijom na energetskom tržištu, stvorio je iluziju da je električna energija na bazi uglja zapravo profitabilna i da ima budućnost. Usvojena je čak i politička odluka da se pregovora sa Briselom kako bi se dozvolilo korišćenje termoelektrana bez ograničenja do 2038. godine.
Takođe, čuli su se zahtevi da Bugarska treba da odustane od plana oporavka, koji zahteva smanjenje emisije ugljen-dioksida u zemlji za 40 odsto, kako bi zemlja zadržala elektrane na ugalj.
Međutim, realnost je sasvim drugačija. Već krajem 2022. godine počele su da se stabilizuju cene prirodnog gasa, a samim tim i električne energije. Trenutno se gasom trguje na najnižem nivou u poslednjih 18 meseci – oko 50 evra po MWh, u poređenju sa preko 300 evra prošlog leta.
Električnom energijom širom Evrope trenutno se trguje po cenama od oko 130-140 evra po MWh. Drugim rečima – ako se ovaj trend zadrži u budućnosti, termoelektrane kao što je Marica Istok 2 teško mogu da budu konkurentne na tržištu.
Ovo ilustruje i činjenica da je od početka 2023. godine izvoz električne energije iz Bugarske, koji su uglavnom podržavale elektrane na ugalj, pao za impresivnih 45 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, proizvodnja termoelektrana smanjena je za 10 odsto u tradicionalno za njih najjačim zimskim mesecima.
Pored toga, zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji obnovljivih izvora energije, kojoj su se okrenula brojne kompanije, kao i merama energetske efikasnosti, potrošnja električne energije u zemlji se smanjuje. Podaci Operatora elektroenergetskog sistema (ESO) s početka godine pokazuju pad potrošnje električne energije za 1,5 odsto.
Mnogo aukcija, malo kupaca
TE Marica Istok 2 od početka februara ponovo ima problem sa prodajom proizvedene energije. Nakon što je od sredine 2021. i tokom čitave 2022. godine elektrana radila maksimalnim kapacitetom i beležila ogromne prihode i profite zahvaljujući visokim cenama, sada se situacija vraća na staro – kada je termoelektrana radila samo po nalogu vlade i prijavljivala stotine miliona gubitaka.
Razlog za to su visoki proizvodni troškovi. Kao rezultat, 20. februara, iskorišćenost kapaciteta državne TE bila je ispod 60 odsto.
U februaru TE je raspisala ukupno 10 tendera za prodaju električne energije – tri 2. februara, još tri 8. februara i četiri 17. februara. Na svakoj narednoj auckiji početna cene je padala, sa oko 177 evra na 149 evra na trećoj aukciji.
Uprkos tome, od ukupno ponuđenih 1.000 megavata kapaciteta, prodato je samo oko 150 megavata. Dve trećine električne energije prodato je po ceni od 146 evra, što znači da TE neće ostvariti profit od ovih transakcija.
Samo za dozvole za emisiju kompanija plaća preko 100 evra za svaki proizvedeni megavat-sat, zbog čega su proizvodni troškovi veći od 154 evra.
