Konzorcijum predvođen američkim finansijerom Stivenom P. Linčom, zajedno sa investitorom Feijem Wangom, obratio se bugarskim vlastima sa ciljem da učestvuje u državnom projektu za udvostručenje kapaciteta podzemnog skladišta gasa Čiren. Trenutno se u Čirenu skladišti pretežno ruski gas, a skladište ima ključnu ulogu u balansiranju sezonskih fluktuacija potražnje.
Predloženi plan podrazumeva da privatni partneri finansiraju deo projekta i sarađuju sa državnim energetskim kompanijama Bugarske na proširenju radnog volumena Čirena. Povećanjem brzine ubrizgavanja i povlačenja gasa, unapređeno skladište moglo bi da čuva veće zalihe viška gasa zimi, koje bi se potom puštale u distribuciju tokom vršne potražnje leti ili u periodima visokih cena. Ovo bi omogućilo Bugarskoj da kupuje gas po nižim cenama – potencijalno od različitih snabdevača, uključujući i američki ukapljeni gas (LNG) – i da ga prodaje ili distribuira širom Balkana kada tržišta budu zategnuta.
Za Linča i Wanga, koji su ranije radili na infrastrukturnim projektima poput transcrnomorskih gasovoda, ovaj projekat predstavlja priliku za uspostavljanje regionalnog trgovačkog čvorišta. Njihova vizija uključuje povezivanje Čirena sa planiranim interkonektorima sa Grčkom i Rumunijom, stvarajući mrežu gasovoda koja bi smanjila zavisnost istočne Evrope od jednog izvora snabdevanja.
Bugarska vlada je izdvojila značajna sredstva iz EU fondova i domaćeg budžeta za modernizaciju bunara, kompresora i upravljačkih sistema u Čirenu. Uključivanje iskusnih privatnih operatera moglo bi ubrzati nadogradnju i doneti napredne tehnologije skladištenja. Zvaničnici naglašavaju da, bez obzira na model partnerstva, Čiren mora ostati pod snažnim državnim nadzorom kako bi se sačuvala energetska bezbednost i obezbedilo snabdevanje domaćeg tržišta.
Dok susedne zemlje razmatraju da li da nastave sa uvozom ruskog gasa ili da diversifikuju izvore, modernizovani Čiren mogao bi predstavljati vrednu rezervu. Grčka, Srbija, Mađarska i druge zemlje mogle bi imati koristi od lakšeg pristupa uskladištenim količinama, bilo za balansiranje nestabilnog proizvodnje obnovljivih izvora ili za suočavanje sa neočekivanim hladnim talasima.
Analitičari ističu da će uspeh ovog projekta zavisiti od rešavanja regulatornih pitanja kao što su tarife i pristup trećih strana, kao i od usklađivanja energetske politike EU sa promenjivim geopolitičkim okolnostima. Ukoliko bude realizovan, ovaj posao bi predstavljao jedan od najvećih javno-privatnih partnerstava u sektoru gasa jugoistočne Evrope i značajan korak ka integrisanijem i otpornijem regionalnom tržištu energije.
