Ekstremne cene na bugarskoj berzi električne energije IBEX u poslednjih nekoliko meseci postale su pravilo, umesto izuzetka, a Bugarska je redovno na prvom mestu u Evropi sa najskupljom električnom energijom.
To direktno utiče na konkurentnost zemlje i ne dozvoljava povećanje dodate vrednosti i životnog standarda. Takođe, jasno pokazuje da transformacija sektora nije potrebna samo zbog evropskog Zelenog dogovora, već da bi bugarska industrija mogla da postane konkurentnija.
Do sada, porast cena električne energije na IBEX nije se odrazio direktno na finalne cene za potrošače, koje su zaštićene odlukama energetskog regulatora, ali samo je pitanje vremena kada će se to promeniti.
Rekordno visoke cene električne energije imaju svoje uzroke. Jedan od njih je rast troškova za emisije ugljenika, koji na trenutke prelaze 55 evra po toni. Zbog toga elektrane na ugalj, kao što je TE Marica Istok 2, ne mogu da prodaju svoju energiju na tržištu, što dovodi do neravnoteže između ponude i potražnje. Tu postoji i jedan paradoks – što je električna energija skuplja na berzi, to je manja mogućnost da državna elektrana plasira svoju električne energiju, jer se njeni troškovi povećavaju.
Toplotni talas u poslednjih nekoliko nedelja, kao i nedostatak vetra u Zapadnoj Evropi, gde postoji značajan broj vetroparkova, takođe su doveli do smanjenih isporuka električne energije. Ali ovo je samo nagoveštaj predstojeće zimske sezone, kada se očekuje da će cene gasa biti još više – što je takođe direktno povezano sa proizvodnjom električne energije u Evropi.
Nije bez značaja ni činjenica da je u poslednjih šest meseci zabeležen značajan rast cena osnovnih sirovina, kao što su čelik i aluminijum. Zbog toga, bugarska industrija smatra da država treba da obezbedi podršku energetski intenzivnim kompanijama.
„U Bugarskoj je jedan od problema nedostatak političke volje u pogledu energetski intenzivnih industrija i podrške njima. Da, ona treba da postoji i to je neizbežno, pogotovo jer je sa ovim cenama u poslednje vreme tržište postalo apsurdno“, rekao je rekao je za Capital.bg zamenik predsednik Udruženja industrijskog kapitala (AIKB) Rumen Radev.
Za sada, tema podrške velikim potrošačima nije na dnevnom redu prelazne vlade i resornog ministra Andreja Živkova, koji su usredsređeni uglavnom na termoelektranu Marica Istok 2.
Kompanije i potrošači i dalje će plaćati za komforan položaj državne elektrane, bez ikakve ekonomske logike u njenom radu. Međutim, ako se usvajanje odluke o industrijskim potrošačima ponovo odloži, može doći do bankrota i privremenih zastoja u proizvodnji. To bi, nakon korona krize, dovelo u opasnost ekonomski oporavak i stabilizaciju tržišta rada.
Izvor: capital.bg
