Poslednjih meseci na slobodnom tržištu električne energije u Bugarskoj zabeležena je do sada neviđena situacija – totalni deficit u snabdevanju iz baznih kapaciteta, za isporuku u 2020. godini, upozorava Asocijacija za slobodno tržište energije u otvorenom pismu upućenom ministarki energetike i direktorima BEH-a i državnih energetskih kompanija.
U pismu se navodi da je od početka 2019. godine do danas ponuđeno samo 10 MW kapaciteta bazne energije, za isporuku u prvoj polovini naredne godine, dok ponuda za drugu polovinu nema. To uzrokuje ogromnu neizvesnost za celu ekonomiju, posebno imajući u vidu visoke cene na berzi poslednjih meseci.
Ovo je apsolutno neprihvatljiva situacija, imamo veštački stvorene nestašice bazne energije, a nedostatak alternativnih snabdevača bugarsku ekonomiju dovodi u ozbiljan rizik, tvrde trgovci električnom energijom.
Poređenja radi, sklapanje dugoročnih ugovora za tekuću 2019. godinu počelo je u aprilu 2018. godine. Pre toga, u periodu april-jun 2017. godine ponuđeno je preko 400 MW baznog kapaciteta za isporuku u 2018. godini. Takve ugovore i velike količine ponudile su državne elektrane Kozloduj i TE Marica Istok 2.
Prema izveštaju Bugarske nezavisne energetske berze, IBEX, državne kompanije nisu ponudile električnu energiju po dugoročnim ugovorima od 25. jula, kada je NEK prodao 140 MW, ali samo za isporuku u avgustu.
Značajan deo električne energije za drugu polovinu 2019. godine dodeljen je krajem juna, a glavni ugovori za 2019. godinu sa nuklearnom elektranom Kozloduj, kojia je najveći snabdevač baznog kapaciteta, zaključeni su krajem 2018. godine.
Nedostatak novih ponuda stvara pritisak na trgovce koji nemaju gde drugde da pronađu električnu energiju. „To komplikuje proces ugovaranja sa potrošačima i mogućnost da se ponude najpovoljniji finansijski uslovi koji mogu doprineti konkurentnosti bugarske industrije“, objašnjavaju trgovci. Problem je što veliki potrošači električne energije, ali i ne samo oni, sada prave budžete za sledeću godinu i potrebni su im tržišni indikatori na kojima bi zasnovali troškove energije. A tih indikatora nema.
Šta može da se uradi
Asocijacija za slobodno tržište energije traži dugoročno rešenje problema na veleprodajnom tržištu električne energije povećanjem prenosnih kapaciteta na svim granicama, čime bi se uklonila trenutna ograničenja uvoza.
Takođe, insistira na kreiranju tržišnih podsticaja za konkurenciju između pojedinih proizvođača u okviru BEH – NEK. To se odnosi na nuklearnu elektranu Kozloduj i TE Marica Istok 2, koje sada koordinirano nastupaju i za koje se sumnja da stvaraju veštački deficit kako bi podigle cene.
Trgovci električnom energijom još jednom pokreću pitanje standardizacije proizvoda koji se nude na Centralnom tržištu za bilateralne ugovore na energetskoj berzi IBEX. Na primer, uvođenje proizvoda sa mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim i godišnjim periodima isporuke, koji trenutno nedostaju.
Još jedan predlog je da se jasno definišu rokovi za ugovaranje električne energije koji će biti dovoljno daleko od početka perioda isporuke. Na primer, aukcije za godišnji proizvod (januar – decembar) trebale bi biti organizovane u julu prethodne godine. To će, prema oceni trgovaca, ne samo omogućiti bolje planiranje i budžetiranje, već i ograničiti mogućnost ponavljanja trenutne situacije sa deficitom električne energije.
Izvor: capital.bg
