AES, operater termoelektrane na ugalj Galabovo u Bugarskoj, razmatra zamenu jednog od postojećih kotlova sa reaktorom sa rastopljenom solju. Cilj je skladištenje viška električne energije iz obnovljivih izvora u obliku toplotne energije, koja bi kasnije bila pretvorena u paru za pogon turbine od 345 MW u elektrani.
Brz rast solarne i vetroenergije u jugoistočnoj Evropi naglasio je potrebu za fleksibilnim sistemima balansiranja, jer proizvodnja iz ovih izvora u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova i često premašuje potražnju. Trenutno baterije dominiraju tržištem kao glavno rešenje za pokrivanje razlike između dnevnog vršnog proizvodnje i večernje potrošnje. Bugarska, Rumunija i Turska su prihvatile ovaj trend, ali se sada otvaraju prilike i za alternativne tehnologije skladištenja.
AES Corp, američka kompanija koja takođe poseduje najveću vetroelektranu u Bugarskoj, 156 MW Saint Nikola, procenjuje da li tehnologija rastopljene soli može da daje novi smisao Galabovo ugljenoj jedinici. Bugarski mediji izveštavaju da kompanija planira da jedan od blokova elektrane transformiše u Carnot-ovu bateriju, koja pretvara električnu energiju u toplotu, skladišti je i zatim ponovo pretvara u električnu energiju po potrebi. Predloženi sistem sa rastopljenom solju bio bi napajan viškom električne energije iz mreže i mogao bi da skladišti dovoljno toplote da generator radi punim kapacitetom do pet sati, što odgovara otprilike 1,73 GWh proizvodnje. Za razliku od tradicionalnih ugljenih elektrana koje rade skoro neprekidno, mnoge evropske elektrane danas rade samo u periodima vršne cene. Ova promena čini sisteme sa rastopljenom solju atraktivnim, jer omogućava ponovno korišćenje postojeće infrastrukture i očuvanje radnih mesta uz prilagođavanje promenama na tržištu.
Tehnologija rastopljene soli već je dobro uspostavljena u koncentrisanim solarnim elektranama. Sredstvo obično uključuje hloride alkalnih metala kao što su natrijum, kalijum ili litijum, ili nitrate poput natrijum-nitrata i kalijum-nitrata. Njena primena u Galabovu predstavljala bi jedan od prvih velikih pokušaja u regionu da se ova metoda skladištenja integriše u bivšu ugaljnu elektranu.
