Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

BP tužio partnere zbog ekološke katastrofe u Meksičkom zalivu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Serbia
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Virty Energy
Supported byspot_img

Kompanija Britiš petroleum (BP) podnela je tužbu protiv vlasnika naftne platforme Dipvoter horajzon u Meksičkom zalivu, gde je pre tačno godinu dana došlo do eksplozije, koja je pokrenula najveću ekološku katastrofu u istoriji SAD. BP od kompanije Transoušn, vlasnika platoforme, traži odštetu od 40,9 milijardi dolara, tvrdeći da su svi bezbednosni sistemi i uređaji, kao i procedura kontrole bušotine na morskom dnu, bili neuspešni, što je dovelo do velikog isticanja nafte.

Britanska kompanija takođe tuži Kameron internešenel, koji je isporučio masivni uređaj za zaustavljanje isticanja nafte, čiji je pogrešni dizajn doprineo katastrofi.

BP nastoji da dođe do tog novca da bi lakše isplatio desetine milijardi dolara naknada koje mora da plati za štetu načinjenu privredi duž obala Meksičkog zaliva, posle isticanja nafte iz izvorišta Makondo, koje je u vlasništvu BP-a.

Istovremeno, Transoušn je tužio BP, tražeći 12,9 miliona dolara, a ostale firme za još 20 miliona dolara. Među njima je i Holibarton, koja je obezbedila cementnu smesu za obezbeđenje izvora nafte, koja se pokazala nestabilnom.

Kako se navodi u tužbi, to su troškovi koje je Transoušn imao kada je naftna platforma potonula u more.

Tužbe su podnete poslednjeg dana roka kada su partneri u tom poslu podmorske eksploatacije nafte imali pravo da jedni od drugih podnesu takve zahteve.

Katastrofa u Meksičkom zalivu započela je 20. aprila prošle godine eksplozijom na naftnoj platformi Dipvoter horajzon, 80 kilometara ispred obala Luizijane, u kojoj je poginulo 11 radnika. Iz izvora Makondo tada je počelo nekontrolisano isticanje nafte koje je, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, delimičcno stavljeno pod kontrolu tek 4. juna.

BP je tek 15. jula uspeo da na otvor postavi efikasan poklopac koji je uspeo da u potpunosti zaustavi isticanje nafte.

Vladine najgrublje procene su da je iz Makonda za tri meseca isteklo više od 200 miliona galona nafte, što je tu krizu učinilo najvećom ekološkom katastrofom u istoriji SAD.

Izvor tanjug.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Slovenija: Udruženje za vetroenergiju poziva na uravnotežene konsultacije o politici

Slovenačko udruženje za vetroenergiju (GIZ) izrazilo je zabrinutost zbog činjenice da se nedavne političke debate o vetroenergiji oblikuju na osnovu događaja koji smatraju neuravnoteženim. Udruženje navodi da se zaključci sa konsultacija u Nacionalnom savetu u junu—na kojima su uglavnom...

Srbija: SAD produžile rok za sankcije NIS-u do kraja septembra

Ministarstvo finansija SAD ponovo je odložilo primenu sankcija protiv srpske naftne kompanije NIS, što predstavlja šesto produženje roka. Prema informacijama srpske vlade, novi mogući datum za primenu sankcija je 26. septembar. Zvaničnici su naglasili da, uprkos tekućim geopolitičkim izazovima, NIS...

Rumunija: Kraj ograničenja cena i povećanje PDV-a izazivaju nagli rast računa za električnu energiju

Računi za električnu energiju u Rumuniji za jul i deo avgusta 2025. godine znatno su viši nego u prethodnim mesecima, zbog više faktora. Talas vrućine povećao je potrošnju jer su klima-uređaji i drugi rashladni uređaji korišćeni u velikoj meri....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!