Spor koji Ustavni sud BiH vodi sa Komisijom za koncesije baca mrlju na izgradnju hidroelektrane koja je značajna zbog velikog kapaciteta proizvodnje struje, kao i zbog potencijala za zapošljavanje
Gotovo dve godine traje spor oko izgradnje hidroelektrane Buk Bijela na Drini, koji je zajednički projekat Srbije i Republike Srpske. Kamen temeljac položen je 17. maja 2021. godine, od tada je urađeno mnogo za ovaj značajan projekat vredan 220 miliona evra. Nažalost, spor koji Ustavni sud BiH vodi sa Komisijom za koncesije usporio je radove.
„Spor je iniciran obraćanjem 24 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupština BiH Ustavnom sudu BiH zahtevom da Sud oceni da li je dodeljivanje koncesije za izgradnju HE Buk Bijela od strane Komisije za koncesije Republike Srpske u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom, odnosno da li pravo za dodelu pomenute koncesije pripada Zajedničkoj komisiji za koncesije BiH“, rekao je za RT Balkan Milan Baštinac pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske zadužen za elektroenergetiku, i predsednik Upravnog odbora HES „Gornja Drina“.
Prema njegovim rečima, mišljenje čitavog tima, u trenutku dodeljivanja koncesije, baš kao i sada, obzirom da se zakonodavstvo po tom pitanju nije menjalo, postojala je i postoji isključiva nadležnost Komisije za koncesije Republike Srpske za dodelu pomenute koncesije.
Na osnovu poslednjeg Rešenja Ustavnog suda BiH, ističe Baštinac, nije se stekao utisak da Tužilaštvo ima interes da stopira projekat, već da po nalogu Ustavnog Suda BiH ispita iz kog razloga nije sprovedena Delimična odluka broj U-16/20 od 21. jula 2021. godine.
„Potrebno je naglasiti da HES ‘Gornja Drina’ kao investitor nije stranka u pomenutom postupku niti bilo kom drugom postupku pred pravosudnim organima“, naveo je naš sagovornik.
Upravo to je saopšteno i iz Ustavnog Suda BiH, u vezi sa najnovijom odlukom, koja je usporila realizaciju projekta. Naime, sudije smatraju da Komisija za koncesije BiH nije rešila spor između BiH i Republike Srpske o izgradnji hidroelektrana na Drini.
„Ustavni sud BiH će rešenje o neizvršenju delimične odluke Suda od 16. jula 2021. dostaviti Tužilaštvu BiH„, saopšteno je iz Ustavnog suda BiH.
Energetska stabilnost i nova radna mesta
Koliko je projekat izgradnje Hidroelektrane Buk Bijela značajan, ne samo za RS, već i za čitavu BiH, ne samo zbog velikog kapaciteta proizvodnje struje, već i zbog potencijala za zapošljavanje, ističe sagovornik RT Balkan.
„HE Buk Bijela je značajna i za stanovništvo Republike Srpske, kao i za celokupnu BiH. Pre svega, doneće nova radna mesta, doneće energetsku stabilnost, i to kao obnovljivi izvor energije u potpunoj saglasnosti sa novom ‘Zelenom agendom’. Kada se proizvedu novi kilovati koristi će imati svi, Republika Srpska, Federacija BiH, jer na njima neće pisati ko ih proizvodi i gde se proizvode, već će se koristiti svuda gde budu potrebni, bez bilo kakvih političkih, nacionalnih ili entitetskih granica. Napominjem da će završetkom koncesionog perioda HE preći u vlasništvo Republike Srpske, te da će trajno ostati na teritoriji Republike Srpske odnosno BiH“, istakao je Baštinac.
Kako je istakao naš sagovornik, nema ni najmanjeg nagoveštaja da je povređen ijedan propis.
„Naši koraci su jasni, obzirom da se celokupan projekat izvodi po strogo propisanoj zakonskoj proceduri, uz poštovanje regulative iz RS i BiH. Takođe bih želeo da napomenem da do sada nije doneta ni jedna odluka koja sadrži bilo kakav nagoveštaj da su propisi povređeni u toku realizacije projekta“, navodi Baštinac.
On dodaje da su svi čelnici apsolutno sigurni u ispravnost projekta, te da ni najmanje ne sumnjaju da će biti uspešno realizovan, na korist svih.
„Sigurni smo u ispravnost ovog projekta, njegov veliki značaj za Republiku Srpsku i BiH, i nastavljamo realizaciju sa velikim entuzijazmom i željom da izgradimo hidroelektranu koja je planirana pre više od 50 godina, a o kojoj se do sada samo pričalo“, zaključuje sagovornik RT Balkan Milan Baštinac.
U zajedničkom preduzeću Hidroelektroenergetskog sistema „Gornja Drina“ preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ imaće udeo od 51 odsto, a „Elektroprivreda Republike Srpske“ 49 odsto vlasništva, u toj razmeri izražen je i odnos u finansiranju projekta.
Vlade Srbije obezbedila je garancije za finansiranje projekta.
