Četvorostruko poskupljenje električne energije i dvostruki rast cena prirodnog gasa za samo 12 meseci zaokupljaju pažnju javnosti širom sveta. U autorskom tekstu o ovoj temi pišu Alija Mujčinagić i Ognjen Marković, član Upravnog odbora Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET), nezavisnog ekspertskog instituta koji okuplja stručnjake i pripadnike akademske zajednice iz Bosne i Hercegovine.
Prosečna cena bazne električne energije na Evropskoj berzi (EPEX SPOT) u oktobru 2021. godine dostigla je vrednost od 157 evra za MWh, a za isti mesec 2020. godine iznosila je 39 evra za MWh.
Usled deficita i zagušenja na interkonektivnim vodovima koji povezuju jugoistočnu Evropu sa centralnom odnosno zapadnom Evropom, cena na mađarskoj berzi HUPX dostigla je vrednost od 189 evra za MWh u oktobru 2021. godine.
Cene prirodnog gasa su na berzama dostigle vrednosti od 44 evra za MWh u avgustu do 71 evra za MWh sredinom septembra. U isto vreme prošle godine bile su na nivou 30 evra za MWh.
Cene CO2 su u oktobru 2021. godine dostigle 60 evra za tonu, što je oko 30 evra više u odnosu na januar 2021.
Zašto su cene električne energije i prirodnog gasa u Evropi višestruko porasle?
Prirodni gas kao faktor rasta cena električne energije:
Intenziviranje ekonomskih aktivnosti nakon pandemije COVID-19, kao posledica finansijskih podsticaja, imale su za rezultat povećanu potražnju za energenatima (pre svega električne energije i prirodnog gasa).
Cene gasa su ključni faktor koji utiče na cene električne energije u većini zemalja EU, pa je povećanje cena gasa jedan od osnovnih razloga trenutnog povećanja cena električne energije.
Povećana potražnja za prirodnim gasom dešava se u okolnostima: (i) smanjena proizvodnja gasa u Evropi, (ii) smanjeni dotoka gasa iz Rusije i nedovoljno napunjenih skladišta gasa u Evropi, (iii) povoljnije tržište za ukapljeni gas (LNG) u Aziji nego u Evropi tokom ove godine.
Navedeni faktori uzrokovali su napetost na tržištu zbog povećane potražnje i smanjene ponude i posledično do rasta cena gasa.
Slaba hidrologija i manja proizvodnja električne energije iz vetroelektrana prouzrokovali su potrebu za povećanom proizvodnjom električne energije iz gasa i iz uglja.
Povećani troškovi proizvodnje električne energije iz gasa doveli su do toga da je početkom leta ove godine postalo jeftinije proizvoditi iz uglja, pa čak i sa povećanim cenama emisija CO2, što je dodatno podstaklo rast troškova proizvodnje električne energije iz uglja i cena na tržištu.
Jesu li svi kupci u Evropi kupovali električnu energiju i prirodni gas po novim, visokim cenama?
Nisu, jer je značajan broj potrošača/snabdevača imao dugoročne ugovore sa isporučiocima električne energije i gasa u kojima je definisan jasan odnos u pogledu cena.
Problem su imali potrošači/snabdevači koji su se oslanjali većim delom na kratkoročna tržišta (cene u prethodnim godinama na kratkoročnim tržištima bile povoljnije nego cene postignute kroz dugoročne ugovore), pa su morali da kupuju nedostajuće količine po ekstremno visokim cenama.
Kako će cene električne energije i prirodnog gasa u Evropi uticati na cene u BiH?
Električna energija:
Dešavanja na evropskom tržištu električne energije ne bi trebala uticati direktno na cene električne energije u BiH jer: (i) proizvođači električne energije u BiH ne plaćaju emisije ugljen dioksida, što je jednim delom uticalo na rast cena električne energije; (ii) proizvođači električne energije u BiH ne proizvode električnu energiju iz gasa, čiji je rast cena osnovni faktori rasta cena električne energije u Evropi.
Eventualno povećanje cena električne energije u BiH bilo bi opravdano ako bi se izvršile promene koje će dovesti do toga da cena proizvedene električne energije u potpunosti odražava troškove proizvodnje (što trenutno nije slučaj), kao i zbog povećanja cena opreme, repromaterijala i transporta.
Kod određivanja novih cena električne energije u BiH za domaće potrošače treba imati u vidu da se oni sklapaju na duži period (referenca ne mogu biti cene na tržištu dan unapred), a vidljivo je iz analiza kretanja tržišta u Evropi da će se cene gasa i električne energije nakon ove zime u srednjoročnom periodu stabilizovati na nižim vrednostima u odnosu na današnje cene.
Prirodni gas:
Kako su (verovatno) ugovori koje Energoinvest sklapa sa Gazpromom o snabdevanju gasom tzv. “forward” ugovori na jednu godinu, a gde se cena isporuke indeksira u odnosu na naftu (menja određenim formulama koje u nekim slučajevima uzimaju u obzir šestomesečni period za koji se prosek cena nafte izračunava sa vremenskim odmakom od tri meseca ) to je verovatno da će doći do porasta cena gasa koji isporučuje Gazprom.
Da li potrošačima u BiH preti nestašica električne energije i prirodnog gasa?
Ne preti nestašica električne energije jer su domaći izvori za proizvodnju električne energije adekvatni u doglednom periodu. Izuzetak bi bio slučaj prelaska potrošača prirodnog gasa na korišćenje električne energije kada bi deo potrošača mogao imati problema sa kontinuiranim snabdevanjem električnom energijom.
Ukoliko je ugovor Energoinvesta sa Gazpromom kvalitetan, ne bi trebalo doći u pitanje snabdevanje prirodnim gasom, ali vrlo verovatno uz povećane cene u narednoj godini zbog vezivanja cena prirodnog gasa za kretanje cena nafte. Izuzetak bi bio prekid rada nekog od ključnih gasovoda u BiH, Srbiji ili Bugarskoj/Mađarskoj.
Kako će se kretati cene električne energije i prirodnog gasa u Evropi u narednom periodu, a kako u BiH?
Finansijske institucije i konsultantske kuće u svetu procjenjuju da će posle zime 2021./2022. u narednim godinama doći do stabilizacije tržišta električnom energijom, ali će u proseku cene biti više od onih po kojima se trgovalo u periodu 2017-2020. godina.
Ognjen Marković je član Upravnog odbora RESET-a i predsednik Savjetodavnog vijeća.
Alija Mujčinagić je zaposlen u Državnoj regulatornoj komisiji za električnu energiju (DERK). Autor učestvuje u projektu kao nezavisni istraživač. Gledišta koja su ovde izražena su samo njegova i ne moraju se podudarati sa službenim gledištima DERK-a.
Izvor: balkangreenenergynews.com
