Ne postoji model strane investicije u EPS koji u svojoj osnovi nije privatizacija EPS – a. – Povećanje cene električne energije od deset odsto utiče na rast inflacije od oko 1, 5 odsto od čega je pola realan uticaj, a pola psihološki efekat
Oživljavanje srpske privrede, porast zaposlenosti i sigurnost snabdevanja električnom energijom je u rukama građana Srbije, jer su građani i do sada bili najveći i jedini pravi investitori u „Elektroprivredu Srbije“. Na ovo je privednicima i stručnjacima ukazao Dragomir Marković, generalni direktor EPS – a 19. Juna u Privrednoj komori Srbije na skupu „EPS – temeljni oslonac reindustrijalizacije Srbije“. Skup su organizovali PKS, u saradnji sa EPS – om, Konzorcijumom za konsalting i inženjering u energetici i uz podršku Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Srbije.
Marković je podsetio da se i o stranim investicijama kao najvećoj razvojnoj šansi i „magičnom štapiću“ koji će oporaviti srpsku privredu godinama piše i raspravlja. A elektroenergetika je resurs sa najvećim potencijalima, makar po onome što se piše u novinskim stupcima.
– Kako se elektroenergetika Srbije poistovećuje sa EPS – om, a kako je obim stranih investicija u elektroenergetiku veoma mali, kao „logičan“ zaključak se nameće stav da EPS nije uspeo da privuče strane investitore. Ali istina je jedna – ne postoji model strane investicije u EPS koji u svojoj osnovi nije privatizacija EPS – a. A država je odlučila da nema privatizacije EPS – a – rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, najveće zablude o investicijama u EPS – u odnose se na kredite koje EPS uzima za investicione potrebe, kao što se govori o kineskoj, japanskoj ili ruskoj investiciji, a to su zapravo krediti ili vraćanje duga. Sve su to, kako ukazuje prvi čovek EPS – a, kreditni aranžmani koje je uzeo EPS i koje redovno servisira. Reč je zaista o sopstvenim investicijama EPS – a od prihoda od prodate električne energije.
Kada je reč o strateškim partnerstvima za nove elektrane, kao što su TE „Kolubara B“, TENT – B3, hidroelektrane na Velikoj Moravi, Drini i Ibru, TE – TO Novi Sad, u svim ovim slučajevima radi se o zajedničkim firmama koje nisu u sastavu EPS – a i u kojima EPS samo ima manjinski udeo u vlasništvu. Marković je posebno istakao da neki od ovih projekata doprinose sigurnosti snabdevanja električnom energijom u Srbiji, a neki su tržišno orijentisani i EPS u njima učestvuje zbog čisto komercijalnih efekata.
– Svi projekti novih termoelektrana na lignit i gas će se praviti, takođe, iz kreditnih sredstava koje će obezbediti novoosnovane firme – rekao je Marković. – Osnovna garancija za obezbeđenje tih kredita je dugoročni kupoprodajni ugovor za električnu energiju koju će plaćati EPS i isporučivati svojim potrošačima.
Marković je posebno naglasio da EPS može da bude pozitivan zamajac za razvoj privrede Srbije i to kroz realizaciju remonata i izgradnju novih kapaciteta. A sprovođenjem tih projekata obezbedili bi se sigurnost snabdevanja, razvoj pratećih privrednih grana, kao i održanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, razvoj javnog i privatnog sektora i stvaranje dodatnih prihoda za lokalne samouprave.
– Na investicioni potencijal EPS – a utiče, pored poslovne i tehničke efikasnosti, i cena i stepen naplate i nivo krađe električne energije. A kada je EPS u gubitku, onda su u gubitku i mnoge firme koje su svojim poslovanjem vezane i rade za EPS – naglasio je prvi čovek EPS – a.
Dragomir Marković dotakao se i teme povećanja cene električne energije. Da bi, kako je naveo, Srbija imala dovoljno električne energije, ona mora značajno da poskupi u naredne dve do tri godine.
– Cene električne energije u Srbiji i za domaćinstva i i za industriju već dugo je „zakovana“ za dno lestvice, a nedostizanje ekonomski opravdane cene znači i ograničenje za realizaciju investicija EPS – a iz sopstvenih sredstava od prodaje električne energije – objasnio je Marković.
Ekonomski opravdana cena neophodna je kako bi se povećalo i učešće kreditnih sredstava i inostranih partnera. Povećanjem cene električne energije bila bi smanjena dugovanja prema domaćim firmama i povećalo bi se angažovanje domaćih preduzeća.
– Strah od uticaja rasta cene električne energije na inflaciju treba posmatrati realno. Mnoge kalkulacije, čak i studije, pokazuju da povećanje cene električne energije od deset odsto utiče na rast inflacije od oko 1, 5 odsto, od čega je pola realan uticaj, a pola psihološki efekat – rekao je Marković. – Drugi uobičajen argument protivnika ekonomske cene električne energije je da se na taj način opterećuje socijalno najugroženije stanovništvo. Naravno, postoji već limitirano primenjivan model kojim se toj kategoriji stanovništva cena uopšte neće povećavati.
Prvi čovek EPS – a obrazložio je i niz mera kojima bi država mogla da poveća investicije u EPS i privredu Srbije. On, međutim, ističe da prve, „nepopularne“ ekonomsko- fiskalne mere koje nova vlada mora da donese ne doprinose proizvodnoj i razvojnoj orijentaciji privrede. To su povećanje PDV – a, zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, uspostavljanje održivog sistema fiskalne decentralizacije, smanjenje opterećenja zarada, subvencija, broja zaposlenih u javnom sektoru, ukidanje ili spajanje pojedinih državnih agencija i vanbudžetskih fondova. Te mere uglavnom vode smanjenju ukupne potrošnje, a samim tim i proizvodnje.
– Obrnuti efekat imaju samo kontrolisane, dirigovane subvencije poljoprivrede i ekonomska cena električne energije – rekao je Marković. – Jednostavno rečeno: više od 400 dodatnih miliona evra godišnje bi se slilo u domaću privredu kroz realizaciju održivog investicionog ciklusa EPS – a.
Osim povećanja cene električne energije za dostizanje mogućnosti da EPS finansira projekte i samostalno se zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu, jedna od mera je i usaglašavanje zahteva za reference u tenderskoj dokumentaciji. Na taj način domaća udružena elektromašinogradnja imala bi više posla. Potrebno je, takođe, i osposobljavanje Agencije za osiguranje izvoza, kao i uvođenje poreskih olakšica i uređenje statusa razvojnih banaka. Na taj način domaće firme mogle bi da budu nosioci poslova za realizaciju najvažnijih projekata.
Marković je ukazao da domaća privreda u projektima koje EPS finansira iz sopstvenih sredstava od prodaje električne energije učestvuje od 70 do 80 odsto. Ipak, u projektima koje EPS finansira kreditima domaće firme učestvuju od 30 do 45 odsto. Generalni direktor EPS – a detaljno je objasnio koliko u budućim projektima EPS – a u izgradnji termoelektrana, hidroelektrana i rudnika može da učestvuje srpska privreda i po broju radnika, kao i po vrednosti posla.
Samo u projektu gradnje TENT B3, vrednom 1, 6 milijardi evra, moguće učešće srpske privrede procenjuje sa na oko 700 miliona evra, a broj domaćih radnika u fazi izgradnje na 4. 000. I ostali projekti poput otvaranja kopa Radljevo, gradnje „Kolubare B“, „TE – TO Novi Sad“, takođe, predviđaju značajno učešće domaćih firmi i radnika. Marković je predstavio i najznačajnije investicije od 2012. Godine, kao što su otvaranje površinskog kopa „Polje E“, odsumporavanje u TENT A i B, ugradnju merne infastrukture, rekonksturukcija i odsumporavanje u TE „Kostolac B“, kao i niz investicija u rudarskom, termo, hidro i distributivnom sektoru.
O potencijalima, ali i realnim poteškoćama sa kojima se suočava srpska elektromašinogradnja govorili su Mladen Simović, direktor „Energoprojekt – Entel – a“ i Slobodan
Babić, predsednik UO „Rudnap Grup Minel Kotlogradnja“ i predsednik IO konzorcijuma za konsalting i inženjering u energetici.
Bez jake elektromašinogradnje nema jakog EPS – a i bez jakog EPS – a nema ni mašinogradnje, a onda nema ni energetike – rekao je Simović, obrazlažući značaj investicionog osposobljavanja EPS – a.
On je naglasio da je veoma jasno da domaća privreda može da radi poslove u EPS – u kada ih samostalno fiansira, jer tada domaći urade i 80 odsto posla. Ali u slučaju inostranih kredita domaća privreda jedva da dobije i 40 odsto „kolača“.
– Ulažemo u kadrove i očekujemo da imamo kontinutitet u radu, da bi posle perioda revitalizacije bili u treningu da radimo i dalje – rekao je Simović. – Stipendiramo studente i primamo ljude koji su operativno zaduženi na poslove na terenu, od varilaca, do inženjera planera. Ulažemo u budućnost, jer imamo i potencijal i znanja. Ipak, neophodna je vera državnih organa i javnih preduzeća u sposobnost sektora i neophodnost njegovog očuvanja. Potreban je kontinuitet radnog angažovanja srpske elektromašinogradnje i to je preduslov njenog opstanka.
Simović je naveo i da je neophodno stvoriti investicioni kapacitet EPS – u, kroz hitno dovođenje cene električne energije na prihvatljiv nivo i realizovati izgradnju velikog termoenergetskog kapaciteta kao sopstvenu investiciju za budućnost.
– Iz mogućeg angažovanja srpske privrede treba da pređemo u obavezno angažovanje. Postoji jasna obaveza države da ovu situaciju razume, a trenutak kriza čini nacionalne ekonomije značajnijim – naglasio je Simović.
Slobodan Babić, predsednik UO „Rudnap Grup Minel Kotlogradnja“ i predsednik IO konzorcijuma za konsalting i inženjering u energetici, rekao je da je EPS – u interesu da investira u realne projekte, a bez toga ne može da se planira održivi razvoj i budućnost Srbije.
– EPS želi da za uloženi novac dobije kvalitetnu i pouzdanu opremu. Preduzeća u okviru Konzorcijuma žele da postanu ravnopravni partneri stranim firmama, a interes nam je da zaposlimo postojeće i nove radnike – rekao je Babić. – Ideja je da budemo ravnopravni partneri stranim firmima i treba stvoriti uslove za to. Članice konzorcijuma traže da uposle postojeće radnike i zaposle nove mlade ljude. Ne tražimo nikakve privilegije, već samo posao.
Savetnik premijera Srbije prof. Dr Petar Škundrić rekao je da je moguće da se dupliraju investicije u EPS iz sopstvenih sredstava i da bi mogle da budu od dve do 2, 5 milijardi evra godišnje.
– U javnom sektoru mora da se radi brže i efikasnije i dokazano je da javni sektor to može, jer je u vreme teških kriza dobro funkcionisao – rekao je Škundrić. – U narednom periodu moguće je da se dupliraju investicije iz sopstvenih sredstava EPS – a. To bi značilo da bi u naredne četiri godine mogli imati minimalno dve do 2, 5 milijardi evra investicija. Za to postoje realni uslovi.
Samo uz podršku države
Prosečna starost proizvodnih kapaciteta EPS – a je 39 godina, što je još jedna ilustracija neophodnosti razvoja i novih investicija.
– Po definiciji održivog razvoja, balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine, EPS mora da zadovoljava potrebe sadašnjice i da ne dovodi u pitanje sposobnost za zadovoljavanje potreba i poboljšanje kvaliteta života budućih generacija. Dakle, održivi razvoj za EPS podrazumeva sigurnost snabdevanja, zaštitu životne sredine i ekonomsku održivost. S druge strane, EPS ima potencijal za razvoj, ali bez pune podrške države to nije moguće. Svetska praksa to potvrđuje, a primer je ČEZ.
Olkašani uslovi
Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture i energetike, podsetio je da je pokrenut najveći investicioni ciklus u srpskoj energetici, te da je energetika jedina grana u kojoj tokom krize nije zabeležen pad, već rast.
– U protekle četiri godine u energetski sektor u Srbiji investirano je oko tri milijarde evra, a samo je EPS godišnje ulagao iz sopstvenih sredstava više od 500 miliona evra – rekao je Mrakić. – Potrebno je više od 2, 5 milijarde evra ulaganja u nova postrojenja, što bi otvorilo 10. 000 novih radnih mesta. Državni sekretar najavio je da će domaćim firmama biti olakšani uslovi za učešće na tenderima za realizaciju energetskih projekata.
Izvor Kwh magazin
