Ciljevi ovog izuzetnog projekta su povećanje pouzdanosti rada bloka B1, povećanje stepena korisnosti za osam megavata, produženje radnog veka postrojenja i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu
Kad se iz Obrenovca krene ka Šapcu putem što prati desnu obalu Save, iz nepregledne ravne pučine odjednom iznikne zdanje termoelektrane „Nikola Tesla B”. Pomislio bi putnik da je već stigao… Ma kakvi! Moraće da je osmatra na horizontu i da joj se „primiče” još dobrih dvadesetak minuta. Ta optička varka potiče od dimenzija koje menjaju poimanje stvarnosti. Jer ona jeste manja od svoje starije posestrime, ali ne znači i da je mala. Da pored nje izgrade četrdesetospratnicu, opet je ne bi nadvisila. Isto i kada je reč o proizvodnji: od ukupne količine električne energije što pristiže iz termoelektrana „Nikola Tesla”, gotovo polovinu proizvede upravo ova druga, sa oznakom B… Uprkos tome što ona kod Zabrežja ima šest agregata, a ova kod Ušća samo dva.
To je zato, kako mi je objasnio inženjer Zoran Stojanović, direktor termoelektrane, što svaki agregat ovde ima snagu od – 620 megavata! Dvostruko više nego oni u „komšiluku”.
– A kada prođemo sve faze revitalizacije, do 2014. Godine, očekujemo da ćemo moći da licenciramo blokove na 665 megavata – rekao je nekako ponosno, kao da planira useljenje u veći stan ili kuću. – A što je još važnije, produžićemo vek termoelektrane za 200. 000 sati.
Docnije sam preračunao da je tih dvesta hiljada sati zapravo nešto više od 22 godine, i to pod uslovom da se mašine uopšte ne zaustavljaju, da termoelektrana neprekidno radi… što je i teoretski nemoguće! Moja slobodna procena je da će potrajati bar još četvrt veka, ako ne i duže.
Zbog toga smo i došli. Jer ne veruje naš čovek dok ne vidi sopstvenim očima.
Šest lotova, a bezbroj poslova
Blok B1 zaustavljen je 10. Aprila, a ako se u međuvremenu ne dogodi nešto neplanirano radovi će biti završeni za 180 dana. Nekom neupućenom to može da izgleda kao sasvim razumno vreme, mada, ako se uzme u obzir da će se u Blok 1 ugraditi oko 2. 200 tona nove opreme, naizgled komotni rokovi namah postaju dramatično kratki.
I ne samo to! Kad se uđe u postrojenje lako je dokučiti i ono što direktor nije spominjao. Jer pre ugradnje tih 2. 200 tona nove, mora se obaviti teži posao – demontaža i iznošenje isto toliko one stare opreme! Da te bog sačuva.
– Dosadašnje iskustvo daje nam nadu da će sve biti obavljeno kako je predviđeno, jer sve što smo do sada radili završavali smo nekoliko dana pre roka – kaže inženjer Stojanović. – Ali za sve postoji prvi put… Na primer, prvi put obavljamo ovako ozbiljan i obiman remont. Zato je sve podeljeno u šest lotova.
Primetivši zbunjenost na licu sagovornika objašnjava da su lotovi, zapravo, grupe poslova, pa nabraja: u prvom su poslovi na turbina i generatoru, u drugom važna zamena upravljačke i regulacione opreme, trećim je predviđena zamena cevnog sistema kotla, u četvrtom su ostali poslovi na kotlovskim postrojenjima, u petom je rekonstrukcija elektrofiltera, dok su u šestom lotu građevinski radovi.
Kad tako nabraja, sve izgleda normalno, ali kad svaki lot razloži na konkretne poslove – sagovornika hvata vrtoglavica. Kako bi se donekle objasnio obim poslova, najbolje će poslužiti podatak da će se njima tokom 180 dana baviti čak oko 1. 100 ljudi. Pravi mravinjak, bez obzira na onolike dimenzije (kada bi se nabrajale sve naše i svetske kompanije koje su angažovane na bloku B1 oduzelo bi mnogo prostora).
Možda će nekome stvar izgledati jasnija ako se spomene da će, po predračunu, ukupni troškovi iznositi oko 82, 5 miliona evra!
– Od toga četvrtinu pokrivaju donacije iz Evropske unije i Švajcarske – objašnjava direktor. – Inače, ciljevi ovog projekta su povećanje pouzdanosti rada bloka B1, zatim povećanje stepena korisnosti za osam megavata – i to „zelenih megavata, bez povećanja potrošnje energenata – produženje radnog veka postrojenja za oko 200. 000 sati, kao i ekološki, dakle smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.
Posle smo procunjali po radilištu.
Radno vreme – 180 dana
Neša Mitrašinović, zvani Riki, poslovođa je postrojenja za sagorevanje uglja, a sada je, silom prilika i posla, u nadzoru i kontroli radova. Milan Đotunović iz „Protenta”, koji je prvi mehaničar, sada je poslovođa, a inženjer Sava Popeski zadužen je za remont ispred firme „Feromont”. Njih trojica su nam vodiči i tumači.
– Taman da malo danemo dušom – kaže Riki. – Jer dok traju radovi, radno vreme nam je 12 sati. A na kotlovima se radi neprekidno, svih 24 časa dnevno. Šta da vam kažem drugo nego da je pred njima ugradnja najmanje 410 tona nove opreme i više od 70. 000 zavarenih spojeva! Možete zamisliti kako im je? Pa ne kaže se uzalud – kao u kotlu! Najstrašnije im je što i staru opremu, koju su demontirali, i novu koju će ugraditi, transportuju kroz sam kotao. Sve mislim da je to, ipak, najteži i najobimniji posao…Mada svako za svoj posao misli da je najteži. Svakom je njegova muka najteža.
Dok se penjemo sporim, ali pouzdanim liftom do kote 125 priča mi kako su se nosili s onim pustim tonama izolacije koju su morali da skinu: sve je bilo pokriveno prašinom od „staklene vune” koju su danima čistili, usisavali i iznosili. Pod maskama, naravno, jer ne može se i ne sme drukčije.
– Gore ugrađujemo novi ekonomajzer – počeo je Sava, pa kad je opazio da ne znam o čemu je reč, spustio je priču na moj nivo. – Tu, na vrhu kotlovskog postrojenja, ugrađujemo novi deo koji će moći da koristi vreo vazduh… Videćeš, uostalom.
Mislim da nas monteri, zaneti poslom, nisu ni primetili. Iz šume cevi dopirali su titraji bleštavog svetla, znak da se nešto vari. Kako su se, ipak, provukli kroz taj nepregledni“gustiš“ sazdan od cevi samo oni znaju. Da jedino to montiraju za onih 180 dana mislio bih da je potaman.
U specijalnoj korpi upravo je došlo još nekoliko tona cevi, upravo su ih „raspakivali”.
– Imaju sreće što ovu opremu mogu da podignu spoljašnjom dizalicom, inače ne znam kako bi – kaže Milan. – Iznutra se to čini nemogućim, ali snalazimo se. Uostalom, panele od oplate kotla širine tri, dužine 12 metara transportujemo kroz sam kotao, iznutra. Šteta što nemate radna odela, da privirite.
Već sam privirivao, ali sumnjam da bi mi poverovao. Jedva sam tada izneo živu glavu iz kotla.
Posle smo se družili u nekoj stešnjenoj kancelariji, ali iako su se trudili da budu dobri domaćini, videlo se da su kao na žeravici. Zato smo se ubrzo rastali. Ali za utehu nam je da su – bar nakratko danuli dušom.
Izvor Kwh magazin
