Srbija bi do kraja godine mogla dobiti prvi pravi monitoring za kontrolu kvaliteta goriva kako bi vozači znali kakav je kvalitet goriva koje toče u svoje automobile, najavila je načelnik u Sektoru za naftu i gas u Ministarstvu infrastrukture i energetike Snežana Ristić.
Konsultant za monitoring u Srbiji predložio je da bi u našoj zemlji godišnje moglo da se uradi oko 450 kontrola benzina i dizela, a u opremu bi trebalo uložiti između 800.000 i 950.000 evra, dok bi naknada za uzorkovanje iznosila oko 150.000 evra, istakla je Ristić na skupu Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.
Ukoliko bi se monitoring sprovodio u cilju ekološke zaštite, odnosno smanjenja ugljen dioksida u vazduhu, godišnje bi se uzimalo 3.500 uzoraka goriva što iziskuje još veće investicije i mnogo veću naknadu za ispitivanje kvaliteta, rekla je ona i dodala da je i dalje nerešeno pitanje ko će u Srbiji finansirati kontrolu kvaliteta.
Pošto Srbija nema svoju državnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta goriva, konsultant je predložio da se iskoriste postojeći kapaciteti, ali i da se ide i na otvaranje novih laboratorija i obezbeđivanje neophodnih sredstava koje treba uložiti u taj posao na koji nas obavezuju i propisi Evropske unije.
Konsultant je na osnovu broja pumpi u Srbiji predložio širu proveru kvaliteta goriva i to tako što bi se svaka pumpa bar jednom godišnje kontrolisala i kada su u pitanju benzini i dizeli, što bi bilo oko 3.000 uzoraka.
Markiranjem 40 miliona litara goriva koje je u Srbiji rađeno u periodu od 15. novembra 2010. do 15. novembra 2011., a kojim se kontrolisalo gorivo u skladištima, rezervoarima, baržama, pumpama, utvrđeno je da su svi kontrolisani derivati bili odgovarajućeg kvaliteta, rekao je pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Zoran Filipović.
Predstavljajući iskustva kontrole kvaliteta goriva u Belgiji, Holandiji i Rumuniji, Nik Kloster iz „Interekta“, jedne od vodećih kompanija u toj oblasti, rekao je da bez obzira na to što je tokom kontrola bilo slučajeva da uzorkovano gorivo ne odgovara propisanim standardima, ne zna slučaj da je i jedan prometnik završio na sudu.
Kako bi bili kažnjeni oni koji su „varali“ vozače i točili im gorivo koje ne zadovoljava evropski standard kvaliteta novine su objavljivale imena pumpi na kojima ne treba točiti što je u velikoj meri uticalo na pad prometa goriva, a što je bila najveća kazna za prometnike, rekao je Kloster.
Najstrože kazne su išle dotle da su pojedincima zatvarana pumpe privremeno ili trajno, kazao je Kloster.
Izvor Pressonline
