Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaBačević: Stiže nam...

Bačević: Stiže nam ruska milijarda

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ministar resursa Milan Bačević izjavio je da su pri kraju dogovori o povlačenju ruskog kredita od 300 miliona evra za pokrivanje budžetskog deficita ove godine.

Takođe je u planu i 700 miliona evra za sledeću godinu, a za decembar je najavio otvaranje radova na gasovodu “Južni tok”.

Sredstva za to postoje i realizacija će konačno početi u decembru”, rekao je ministar za “Novosti” izražavajući očekivanje da će predsednici Rusije Vladimir Putin i Srbije Tomislav Nikolić tada svečano otvoriti radove na gasovodu.

“Ova vlada uspela je da za samo dva meseca završi ono što su naši prethodnici godinama radili – projekat trase “Južnog toka” kroz Srbiju”, rekao je Bačević dodajući i da je to najveći investicioni projekat u poslednjih šest decenija i njegova vrednost, samo za izgradnju, procenjuje se na oko dve milijarde evra.

On objašnjava da će krak gasovoda ući u našu zemlju kod Zaječara, na Vrškoj čuki i posle 415 kilometara će se završiti kod Paraćina.

Odgovarajući na pitanje da li je finansijska pomoć koju dobijamo iz Moskve dovoljna da odustanemo od aranžmana sa MMF i Svetskom bankom, ministar je je rekao da država treba da se zadužuje tamo gde dobija povoljnije uslove.

“Do sada smo najpovoljnije kredite uspevali da dobijemo od Rusije i Kine. To je stvar logike, a ne politike”, kaže Bačević.

Ministar je izrazio očekivanje i da će veoma brzo biti potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije, koji je pripremala još prošla Vlada.

“Sredinom novembra Vladin Komitet za saradnju sa Rusijom putuje u Moskvu, gde ćemo razgovarati i o ovom sporazumu. Možda je otvaranje “Južnog toka” kroz Srbiju idealna prilika da se parafira i ovaj sporazum”.

Ministar je ocenio i da je sporazum o isporuci ruskog gasa koji je vlada potpisala jedan od značajnih rezultata i da će time u potpunosti biti obezbeđena redovna isporuka gasa.

On je objasnio da je cena gasa definisana iznosom na dan isporuke, ali da Srbija, kada je reč o saradnji sa Rusijom, spada u grupu privilegovanih država.

Upitan da li će ojačane veze sa Rusijom, povećati pregovarački kapacitet Srbije sa EU, Bačević kaže da je Srbija oduvek u Evropi i nikakva ulaznica za joj nije potrebna. “To što nismo do sada ušli u tu političko-ekonomsku organizaciju, samo je splet nesrećnih okolnosti kroz koje smo prošli”.

On potvrđuje i da je vlada oko svih pitanja, uključujući i ona koja se odnose na rešavanja Kosova ili Evrope – apsolutno jedinstvena.

“Ni Vlada ni politički establišment koji danas vodi Srbiju ne razmišlja o tome da odustane od Kosova, niti od evropskog puta. Hoćemo u Evropu, ali nismo spremni da trpimo diktate i primamo packe oko nečega za šta nismo krivi. Mi smo u Evropi, ali to ne znači da ne smemo da okrenemo pogled i ka Rusiji, Kini, Latinskoj Americi, Africi..”, kaže Bačević.

Povodom navoda o istraživanju nikla na Mokroj Gori, Bačević negira da se sa Emirom Kusturicom dogovorio oko nikla, ali kaže da su se dogovorili da će biti istraživanja podzemnih voda.

“Ovo ministarstvo, niti ja, ni na koji način nismo bili involvirani u problem nikla na Mokroj Gori. Činjenica je da su istraživanja tamo završena davno. Postoji interesovanje kompanije “Srbija nikl” za dopunska istraživanja za mnogo širi prostor, od oko 100 kvadratnih kilometara”, obkjašnjava ministar.

On je potvrdio da će dati dozvolu za ta istraživanja ukolikio stigne takav zahtev, a povodom zaštite životne sredine kaže da danas u svetu postoje čiste tehnologije i zakoni koji su na snazi i u našoj zemlji koji propisuju vrlo stroge kriterijume zaštite i unapredjenja životne sredine.

Bačević je dodao i da njegovo Ministarstvo neće trgovati prirodnim resursima, ali ih neće ni čuvati, već hoće strateška partnerstva i koncesije u kojima će Srbija zadržati većinsko vlasništvo.

Povodom RTB “Bor” on je naveo da je to u ovom trenutku jedna od najznačajnijih kompanija u zemlji, gde se prerađuje najčistiji bakar u Evropi.

“U najavi je otvaranje još tri rudnika, jer tamo postoje velike rezerve ove rude. Bor je u postupku restrukturiranja, ali i u fazi žestoke ekspanzije. Počeli su radovi na izgradnji nove topionice, kao i za izgradnju fabrike sumporne kiseline. Kad se sve to završi, u naredne dve tri godine, podići ćemo proizvodnju bakra za dva i po puta i tako postati svetska sila u proizvodnji bakra”, najavljuje Bačević.

Izvor B92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Evropski trendovi potražnje za električnom energijom i cena: Nedeljni pregled i prognoze

Tokom prve nedelje decembra 2024. godine, potražnja za električnom energijom porasla je u većini velikih evropskih tržišta u poređenju sa prethodnom nedeljom. Francusko tržište zabeležilo je najveći porast od 5,5%, dok je britansko tržište imalo najmanji rast od 0,4%....

Evropa: Trendovi proizvodnje solarne i vetroenergije

Tokom nedelje od 2. decembra, proizvodnja solarne fotonaponske energije na Iberskom tržištu zabeležila je porast u odnosu na prethodnu nedelju. Portugalsko tržište predvodilo je rast sa porastom od 6,4%, dok je špansko tržište zabeležilo skromniji porast od 0,8%. Ova...

Srbija i Rusija sarađuju na projektu naftovoda kako bi diversifikovale energetsko snabdevanje i poboljšale energetsku sigurnost

Nedavno su Rusija i Srbija potpisale Memorandum u Sankt Peterburgu o izgradnji zajedničke infrastrukture za transport nafte u Srbiji, konkretno naftovoda koji povezuje Mađarsku i Srbiju. Ovo je izazvalo pitanja o ulozi Rusije u ovom projektu. Srbija traži alternativne rute...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!