Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Šansa za nove termokapacitete u Kostolcu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Rezerve uglja na površinskom kopu Drmno u sastavu Privrednog društva TE- KO Kostolac, a koje je decembra 2007. godine „overilo“ Ministarstvo rudarstva i energetike iznose oko 430 miliona tona. Ako se ovoj cifri pridoda 1,3 milijarde geoloških rezervi sa područja zapadnog dela Kostolačkog ugljenog basena utvrđenih nakon geoloških istraživanja tokom 2009. i 2010. godine, pored izgradnje novog bloka iz takozvanog „kineskog paketa“, realni su izgledi i za izgradnju novih termokapaciteta veće snage. O tome govore Desimir Stević, zamenik direktora PD TE- KO Kostolac i Nebojša Mišić, direktor Direkcije za unapređenje proizvodnje.
– Sada se na Površinskom kopu Drmno eksploatiše treći ugljeni sloj gde su geološke rezerve negde oko 600 miliona tona, a eksploatacione oko 430 miliona, odnosno 370 nakon nekoliko godina eksploatacije što je garancija za rad dva bloka TE Drmno do kraja radnog veka kao i blokova TE- KO A. Na osnovu istraženih bušotina na području zapadnog dela kostolačkog ugljenog basena između Požarevačke grede, reka Dunav i Velike Morave i poteza Brežane- Zabela, Ćirikovac, Petka, Dubravica, Batovac i Ostrvo procenjeno je da ukupne geološke rezerve u tri ugljena sloja iznose oko 1, 3 milijarde tona uglja, prosečne toplotne vrednosti 7000 KJ/kg. Od tri polja dva su ispitana tokom 2009. i 2010. godine, a najizdašnije je ležište Dubravica-Batovac-Brežane sa utvrđenom rezervom od 400 miliona tona u dva ugljena sloja. Ove godine, ako uslovi to budu dozvoljavali istražiće se i treće ležište, polje Ostrvo-Petka Kostolac, a za te istražne radove treba izdvojiti 105 miliona dinara. Dve milijarde geoloških, što je približno milijarda eksploatacionih rezervi daju nam za pravo da vizionarski razmišljamo o izgradnji novih termokapaciteta – napominje zamenik direktora PD TE- KO Kostolac Desimir Stević.
Direktor Direkcije za unapređenje proizvodnje Nebojša Mišić ističe da se, pored osnovne delatnosti, proizvodnje uglja, električne i toplotne energije, kao i zaštite životne sredine, razmišlja i o novim razvojnim programima u budućnosti kako bi se se maksimalno iskoristili postojeći mogući resursi koji su na području kostolačkog ugljenog basena. Prvenstveno se misli na količine uglja koje su ovde prisutne, kao i na blizinu Dunava kao velike međunarodne reke.
On podseća da su investicionom studijom EPS-a iz 1985. godine, pored dva bloka TE Drmno ukupne snage 700 megavata, još u to vreme definisana još dva bloka od po 350 i jedan od 600 megavata koje je trebalo u nekom narednom periodu, posle 1992. godine, izgraditi na ovom prostoru. Studija se bazirala na tome da bi kop Drmno, koji je tada bio u otvaranju i radu, mogao da da dovoljnu količinu uglja u sledećih 40 godina kao što je i potvrđeno. „Obzirom da se 20 godina nije zidalo u EPS- u, a da se i tehnologija izgradnje termoelektrana promenila i usavršila, mi smo poslednjih godinu dana pokrenuli inicijativu da se studijama, projektnim rešenjima i dokumentacijom ponovo definišu mogući kapaciteti na ovom prostoru“, podseća Mišić.
On ističe da je trenutno u izradi studija sa generalnim projektom u kojoj je definisana mogućnost da se formiraju i blokovi od 600 megavata što će, prema njegovom mišljenju, biti i realno obzirom na postojeće resurse. Mišić podseća da je ugovorom sa kineskom stranom definisano da se izvrši izgradnja jednog novog bloka od 2014. godine. Ugovor je podeljen u dve faze, a prvom fazom su definisani poslovi koji se odnose na revitalizaciju blokova B1 i B2, izgradnju sistema za odsumporavanje, rekonstrukciju postojeće pruge i izgradnju pristanišnog postrojenja na Mlavi ili Dunavu, u blizini Termoelektrane Drmno ili TE- KO A.
– Tim ugovorom sa Kinezima nije do kraja definisana snaga bloka koja bi bila moguća već će ovim studijama koje mi radimo da se izvrši revizija projektnih rešenja iz 1985. Rečju, da se da jasna slika šta može na ovom regionu da se radi kao dodatni kapacitet na osnovu postojećih rezervi uglja na kopu Drmno. Mi očekujemo da će to možda biti i blok od 600 megavata sa najmodernijim rešenjima. Ti blokovi su efikasniji, imaju bolju iskorišćenost, manju potrošnju uglja i u potpunosti zadovoljavaju sve ekološke standarde – naglašava Mišić.

Ohrabrujući rezultati

– Ispitivanjem na zapadnom kostolačkom ugljenom basenu dobili smo vrlo ohrabrujuće rezultate, smatramo da je vrlo realno i vrlo moguće da u nekom budućem periodu razmišljamo i o nekom zamenskom kapacitetu za postojeće blokove TE- KO A koji su među najstarijim u Elektroprivredi Srbije, a eventualno i za izgradnju jednog novog kapaciteta. I na kraju, ono što je takođe veoma bitno, proširenjem kopovskih i izgradnjom novih termokapaciteta stiču se i uslovi za zapošljavanje novih radnika – kaže Nebojša Mišić, direktor Direkcije za unapređenje proizvodnje.

Izvor Elektroenergetika.info

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cena gasa na berzi CEEGEX pala na 23,8 evra po MWh

  Prosečna ponderisana cena prirodnog gasa na dan unapred tržištu regionalne berze gasa CEEGEX pala je u ponedjeljak, 4. marta, na 23,78 evra po MWh. Tokom prethodne sedmice, spot cene gasa kretale su se od oko 22,2 do 24,1 evra po MWh. Na unutardnevnom...

Crna Gora: Vrednost izvoza EPCG-a dostigla 20 miliona evra u prva dva meseca

Elektroprivreda (EPCG) je u prva dva mjeseca ove godine ostvarila značajan izvoz i po tom osnovu zabilježila više od 20 miliona EUR profita, dok je uvezla oko deset miliona. Hidrološka situacija nije loša, iako snijega nije bilo. Ipak, efekti toga...

Grčka na putu da postane vodeći izvoznik struje ka Centralnoj Evropi

U bliskoj budučnosti, Grčka bi mogla da stvori milijarde evra svojoj ekonomiji kroz razvoj energetskih mreža i gasovoda sa centralnom Evropom, navodi se u studiji koju je objavila konsultantska kompanija KPGM. U studiji je navedeno i da Grčka ima...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!