Ministarstvo energetike Rumunije predlaže da obavezne kvote za terminsku trgovinu električnom energijom isteknu 31. decembra 2027., uz zadržavanje postojećih obaveza do tog datuma. Predlog bi mogao da promeni količine dostupne na tržištima za dugoročno ugovaranje i utiče na način na koji trgovci i veliki kupci obezbeđuju zaštitu od promene cena.
Nacrt izmena zakona o električnoj energiji, datiran 4. novembra, propisuje da kvalifikovani proizvođači nastave da prodaju najmanje 50% godišnje proizvodnje na organizovanim tržištima, osim tržišta za dan unapred, unutardnevnog tržišta i platformi za balansiranje. Snabdevači bi i dalje morali da pokriju najmanje 30% potreba kupaca sopstvenom proizvodnjom ili prihvatljivim terminskim kupovinama.
Nacrt tako predviđa vremensko ograničenje obaveza, umesto njihovog neposrednog ukidanja. Proizvođači koji posluju isključivo u oblasti vetra, solarne energije, malih hidroelektrana ili visokokogeneracione kogeneracije ostali bi izuzeti od obaveze za proizvođače.
Direktna prodaja domaćinstvima ulazi u obračun
U obračun obavezne kvote proizvođača mogli bi da budu uključeni i megavat-sati koje proizvođač proizvede i direktno isporuči domaćinstvima. Nacrt predviđa i uračunavanje količina obuhvaćenih ugovorima potpisanim pre stupanja uredbe na snagu, kako bi se smanjio rizik od poremećaja postojećih prodajnih aranžmana pri izračunavanju obaveznih udela.
Ta promena je relevantna za Hidroelectrica, najvećeg proizvođača električne energije u Rumuniji i važnog snabdevača na maloprodajnom tržištu. Kompanija je prijavila neto proizvodnju od 9.328 GWh u prvih devet meseci 2026, prodaju krajnjim kupcima od 6.739 GWh i veleprodaju od 4.288 GWh na različitim tržištima.
Ti podaci pokazuju da veleprodajne količine ne obuhvataju nužno sve načine na koje integrisani proizvođač prodaje svoju proizvodnju. Prema predlogu, direktna isporuka domaćinstvima mogla bi da se uzme u obzir pri ispunjavanju kvote, umesto da se usklađenost meri samo prodajom na veleprodajnom tržištu.
Uticaj na likvidnost i regionalnu trgovinu
Obavezna terminska trgovina uvedena je radi podrške dubini tržišta i smanjenja zavisnosti od kratkoročnog formiranja cena. Istek pravila mogao bi da utiče na organizovana ugovorna tržišta kojima upravlja OPCOM, na količine dostupne nezavisnim snabdevačima i na transparentnost dugoročnih cena.
Ukidanje obavezne trgovine ne bi nužno značilo i manji obim zaštite od cenovnog rizika, jer kompanije mogu nastaviti dobrovoljno da trguju unapred radi zaštite prihoda, obezbeđivanja novčanih tokova ili ispunjavanja zahteva kreditora. Trgovci će procenjivati da li će se snabdevanje više oslanjati na bilateralne ugovore ili na raspodelu između proizvodnje i maloprodaje unutar iste kompanije.
Manji izbor terminskih proizvoda na berzi mogao bi da poveća troškove zaštite i značaj kreditnih limita za drugu ugovornu stranu, kolaterala i uslova poravnanja, posebno za kupce bez sopstvene proizvodnje. Mogući prekogranični efekti obuhvataju Mađarsku i susedna tržišta jugoistočne Evrope, gde se u nekim portfeljima rumunski terminski ugovori koriste uz HUPX i druge berze; njihov obim još se ne može kvantifikovati i zavisiće od ponašanja trgovaca.
Predlog još treba da bude odobren. Ako bude usvojen u sadašnjem obliku, obaveze će važiti do kraja 2027, a proizvođači, maloprodajni snabdevači i finansijski posrednici treba da procene konačne izuzetke, obračun ranijih ugovora i moguće posledice po likvidnost pre izmene nabavnih strategija.
