Rumunija postaje najistaknutiji primer u Jugoistočnoj Evropi kako dugoročna stabilizacija prihoda može da ubrza ulaganja u vetroelektrane, uz zadržavanje stroge procene svakog projekta. Program ugovora o razlici u ceni (CfD) brzo je dostigao značajan obim. Na prvoj aukciji dodeljeno je 1,5 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora, uključujući 1 GW kopnenih vetroelektrana. Na drugoj aukciji, završenoj u avgustu 2025, dodeljeno je još 2.751 MW vetroelektrana i solarnih elektrana, čime je zbir prve dve runde dostigao 4,2 GW, iznad početnog cilja od 3,5 GW iz rumunskog Plana za oporavak i otpornost, prema podacima EBRD-a.
Model stabilizacije prihoda
Mehanizam je zasnovan na dvosmernom CfD-u. Projekat dobija dugoročnu zaštitu prihoda u odnosu na ugovorenu cenu, a istovremeno ostaje deo tržišta električne energije. Ta razlika je važna: CfD znatno smanjuje neizvesnost u pogledu cena, ali ne garantuje proizvodnju električne energije iz vetra.
Zvanični registar rumunskih CfD ugovora pokazuje raspon ugovorenih cena za vetroelektrane. U prvoj rundi, cene navedene u početnom registru kreću se od 54,4898 €/MWh do 77,325 €/MWh. Za sve CfD ugovore potpisane tokom 2025. godine, OPCOM je prijavio 2.630,48 MW kopnenih vetroelektrana obuhvaćenih sa 41 ugovorom, uz cene od 54,4898 €/MWh do 79,50 €/MWh.
Uticaj na finansiranje projekata
Za zajmodavce, zaštita ugovorene cene može znatno da poveća kapacitet zaduživanja. Smanjuje se promenljivost prihoda, a manji značaj ima rizik od dugotrajnog perioda niskih tržišnih cena električne energije. Ako su preostali rizici prihvatljivi, struktura kapitala može da podrži duže rokove otplate ili veći nivo zaduženosti nego kod uporedivog projekta koji je u potpunosti izložen tržištu.
Projekat Vifor pokazuje uticaj na finansiranje. EBRD je učestvovao u dodatnim finansijskim aranžmanima vrednim 331 milion evra za drugu fazu vetroelektrane snage 269 MW, čime je ukupni planirani kapacitet dostigao oko 461 MW. Deo proširenja snage 240 MW dobio je CfD na prvoj rumunskoj aukciji, prema podacima EBRD-a.
Upravo takav rezultat treba da omogući dobro osmišljen mehanizam podrške. On smanjuje jedan od najvećih rizika kapitalno intenzivnog projekta i omogućava bankama da se više usredsrede na rizike koji se mogu kontrolisati kroz projektovanje i ugovornu raspodelu odgovornosti.
Rizici koje CfD ne uklanja
Preostali rizici ne nestaju. Vetropotencijal može biti slabiji od očekivanog, raspoloživost turbina može da opadne, a gubici usled međusobnog uticaja turbina mogu da premaše pretpostavke. Izgradnja može da kasni, dok prekidi u radu mreže mogu da umanje isporučene količine električne energije. Ostaju i troškovi prognoziranja i balansiranja.
CfD štiti mehanizam formiranja cene, ali ne garantuje koliko će elektrana proizvesti MWh koji ispunjavaju uslove ugovora. Zbog toga investitori ne bi trebalo da projekte sa podrškom posmatraju kao kvazisuverene obveznice. Opravdanost finansiranja i dalje u velikoj meri zavisi od tehničkih pretpostavki na kojima se zasniva ugovoreni prihod. Proizvodni scenario P90 ostaje relevantan i kada je cena električne energije znatno stabilizovana.
Važni su i garancije raspoloživosti, struktura rada i održavanja (O&M), priključenje na mrežu i analiza ograničavanja proizvodnje. Značaj mogu imati i tretman negativnih cena i pravila obračuna. Evropska politika sve više usmerava pažnju na to da CfD ugovori obezbede sigurnost za ulaganja, a da ne podstiču proizvođače da nastave proizvodnju kada sistemu električna energija nije potrebna.
Usklađivanje podrške sa potrebama sistema
Evropska komisija navodi da dobro osmišljeni dvosmerni CfD ugovori mogu da smanje troškove finansiranja, uz očuvanje efikasnog rada sistema i ograničavanje nepotrebnog smanjenja proizvodnje iz obnovljivih izvora, prema stavu Evropske komisije. To postaje važnije sa rastom udela obnovljivih izvora. Loše postavljen mehanizam podrške mogao bi potpuno da zaštiti proizvođače od tržišnih signala, čime bi se umanjio njihov podsticaj da reaguju na višak električne energije. Bolje rešenje smanjuje dugoročni rizik prihoda, a zadržava operativnu disciplinu.
Značaj za Jugoistočnu Evropu
Rumunsko iskustvo važno je i za druge zemlje. Države Jugoistočne Evrope suočavaju se sa zajedničkim izazovom: projekti obnovljivih izvora zahtevaju velike iznose privatnog kapitala, dok tržišta električne energije izložena tržišnim cenama mogu biti previše promenljiva za efikasno dugoročno zaduživanje. CfD ugovori mogu da premoste taj jaz. Ipak, treba ih posmatrati kao mehanizam za raspodelu rizika, a ne kao zamenu za analizu kreditne sposobnosti projekta.
Projekat i dalje zahteva pouzdanu procenu resursa. Turbine moraju da rade kako je predviđeno, a mreža da prihvati proizvedenu električnu energiju. Prognoze moraju biti dovoljno tačne da bi se upravljalo tržišnom izloženošću. Rad i održavanje moraju da obezbede raspoloživost tokom dve decenije.
Rumunski model pokazuje kako javna politika može da smanji rizik koji privatni investitori imaju ograničenu mogućnost da kontrolišu — dugoročnu veleprodajnu cenu električne energije. Preostali rizici i dalje pripadaju projektu.
