Termoelektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini trebalo bi da obustavi rad 15. oktobra, dok istovremeno raste nestašica uglja i povećavaju se finansijske obaveze kompanije. Najavljena obustava rada, prema navodima iz izvora, povećava rizik od većeg uvoza električne energije i dodatnog pritiska na elektroenergetski sektor Republike Srpske. Očekuje se da bi prekid proizvodnje uticao na raspoloživost električne energije u tom periodu.
Obustava rada usledila je nakon dugotrajnih problema na površinskom kopu Istok 2. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi i pitanja pristupa zemljištu onemogućavaju napredovanje rudarske mehanizacije ka područjima neophodnim za povećanje proizvodnje uglja. Prema istim navodima, preostale zalihe uglja omogućile su termoelektrani da nastavi rad još dva dana duže u odnosu na ranije očekivani datum obustave.
Koncesija za Istok 2 i procenjene rezerve uglja
Vlada Republike Srpske prenela je koncesiju za Istok 2 na RiTE Ugljevik u januaru 2026. godine, nakon višegodišnjih sporova u vezi sa njenom prethodnom dodelom kompaniji Comsar Energy RS. Procenjuje se da ležište sadrži približno 50 miliona tona uglja, što bi potencijalno bilo dovoljno za oko 25 godina rada termoelektrane. Ipak, pristup rezervama nije rešio probleme sa proizvodnjom uglja.
Ugljevik je imao više prekida u radu, uključujući još jednu obustavu u julu, nakon približno dva i po meseca rada. Prekid rada ukazuje na strukturni problem, jer kompanija raspolaže značajnim rezervama uglja, ali nije uspela da ih dovoljno brzo aktivira kako bi obezbedila kontinuitet proizvodnje električne energije. Najnovija obustava ugrožava raspoloživost električne energije u Republici Srpskoj u trenutku kada regionalne veleprodajne cene ostaju povišene.
Tržišni uslovi i potencijalna dodatna nabavka električne energije
Dodatni faktor rizika je stanje na susednim tržištima, gde se tržišta suočavaju sa sopstvenim ograničenjima u proizvodnji i uvozu električne energije. U takvom okruženju, dodatna nabavka električne energije mogla bi da poveća finansijski pritisak na lokalne elektroprivredne kompanije. Posebno se ističe mogućnost da zamenska energija bude morala da se kupuje u periodima visokih tržišnih cena.
Likvidnost RiTE Ugljevik i blokirani bankovni računi
RiTE Ugljevik se takođe suočava sa ozbiljnom krizom likvidnosti, pri čemu su bankovni računi kompanije blokirani. Dugovanja prema dobavljačima su se nagomilala, a finansijsko stanje se pogoršalo, iako formalni stečajni postupak još nije pokrenut. Izvor navodi da finansijske obaveze dodatno otežavaju oporavak.
Dodatno opterećenje predstavlja spor u vezi sa slovenačkim ulaganjem u termoelektranu. Prethodni arbitražni postupci rezultirali su značajnim finansijskim obavezama, uključujući odluke o isplati 67 miliona evra i 58,2 miliona evra, uz prava povezana sa budućom proizvodnjom električne energije. Sporazum postignut u aprilu 2026. godine predvideo je naknadu od 188 miliona evra slovenačkoj energetskoj kompaniji HSE.
Sporazum iz aprila 2026. godine predviđa zadržavanje prava HSE na jednu trećinu buduće proizvodnje električne energije. RiTE Ugljevik je u junu emitovao približno 13 miliona evra novih akcija u okviru napora da ispuni finansijske obaveze. Akcijski kapital kompanije prethodno je smanjen sa približno 130 miliona evra na 35 miliona evra, dok je trgovanje akcijama na Banjalučkoj berzi privremeno obustavljeno.
Povezanost operativnih i finansijskih pritisaka
Izvor navodi da su operativni i finansijski pritisci međusobno tesno povezani. Bez dovoljne količine uglja termoelektrana ne može da održava nivo proizvodnje električne energije potreban za ostvarivanje prihoda, servisiranje dugova i ispunjavanje obaveza povezanih sa budućom proizvodnjom. Istovremeno, slaba likvidnost kompanije sve više otežava finansiranje rudarskih aktivnosti i nabavku opreme potrebne za obnavljanje pouzdane proizvodnje električne energije.
Za Republiku Srpsku neposredni problem predstavlja nadoknada izgubljene proizvodnje električne energije, dok je dugoročni izazov vezan za to da li Ugljevik može da obezbedi pristup rezervama uglja, stabilizuje proizvodnju i restrukturira svoje finansijske obaveze pre nego što dodatni prekidi rada učine oporavak skupljim.
