Neto izvoz električne energije iz Bugarske dostigao je približno 3,5 TWh početkom oktobra, što je za 62% više u odnosu na 2,16 TWh zabeleženih godinu dana ranije, budući da je rast proizvodnje iz obnovljivih izvora omogućio da proizvodnja premaši domaću potražnju.
Ukupna proizvodnja električne energije povećana je za 12,24%, dok je potrošnja porasla za 8,45%, čime je stvoren veći višak električne energije za tržišta susednih zemalja.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora dostigla je 11,5 TWh, što je gotovo 34% više nego godinu dana ranije. Udruženje za proizvodnju, skladištenje i trgovinu električnom energijom (APSTE) saopštilo je da su obnovljivi izvori činili gotovo 80% ukupnog povećanja proizvodnje.
Isporuka električne energije iz baterijskih sistema za skladištenje takođe je naglo porasla. Baterijski sistemi isporučili su mreži približno 1.720 GWh električne energije zaključno sa 4. oktobrom, u poređenju sa oko 190 GWh u istom periodu 2025. godine.
Ova isporuka predstavlja električnu energiju koja je premeštena iz perioda niže u period više potražnje, a ne zaseban primarni izvor energije. Ipak, sve veći doprinos baterijskih sistema omogućava da veći deo dnevne proizvodnje stigne na tržište tokom večernjih sati, kada je potražnja veća.
Bugarska je održala izvoz i tokom letnjih perioda, kada su visoke temperature i nizak vodostaj Dunava ograničavali proizvodnju električne energije u drugim zemljama. Snabdevanje je podržavala i nuklearna elektrana Kozloduj.
APSTE je upozorio da solarna energija i baterije same po sebi ne mogu da reše problem energetskog bilansa tokom zime, kada proizvodnja iz solarnih elektrana opada, a potražnja raste. Udruženje je pozvalo na ubrzani razvoj energije vetra, koja bi dopunila rastuće kapacitete solarnih elektrana.
Rast izvoza pokazuje značaj dodatne proizvodnje iz obnovljivih izvora i skladištenja energije, ali će za očuvanje ove pozicije tokom zime biti potrebna drugačija sezonska kombinacija izvora snabdevanja.
