Rumunija testira da li hiljade baterija koje su već instalirane za zaštitu telekomunikacione infrastrukture mogu da budu pretvorene iz neaktivne opreme za vanredne situacije u distribuiranu virtuelnu elektranu koja ostvaruje prihode pružanjem usluga fleksibilnosti na tržištu električne energije.
Huawei Romania, Bamboo Energy i Flexumers razvijaju sistem koji objedinjuje rezervne baterije na telekomunikacionim lokacijama i njihovu ukupnu kapacitet čini dostupnim tržištima balansiranja i pomoćnih usluga.
Model kombinuje Huawei tehnologiju baterija, softver za optimizaciju kompanije Bamboo Energy i pristup kompanije Flexumers rumunskom tržištu balansiranja, pri čemu se punjenje i pražnjenje baterija kontrolišu u skladu sa potrebama elektroenergetskog sistema.
Važna karakteristika nisu same baterije.
Telekomunikacioni operatori ih već poseduju.
Rezervne baterije postavljene su kako bi održale rad telekomunikacionih usluga u slučaju prekida napajanja iz mreže, ali tokom većeg dela svog radnog veka ostaju nedovoljno iskorišćene.
Pretvaranje tog kapaciteta u tržišnu imovinu menja ekonomsku računicu.
Umesto izgradnje posebnog postrojenja za skladištenje električne energije, operator virtuelne elektrane monetizuje infrastrukturu koja već postoji za drugu namenu.
Dodatna ulaganja koncentrišu se na komunikaciju, upravljački softver, agregaciju, kvalifikaciju i pristup tržištu.
To potencijalno daje ovom poslovnom modelu drugačiju strukturu troškova u odnosu na klasične samostalne projekte baterijskog skladištenja.
Telekomunikacioni operator zadržava funkciju otpornosti sistema za koju je prvobitno platio, dok istovremeno otvara drugi izvor prihoda od iste opreme.
Elektroenergetski sistem dobija dodatni izvor brze fleksibilnosti.
Agregator ostvaruje prihod koordinacijom stotina, a potencijalno i hiljada malih resursa koji bi pojedinačno imali zanemarljivu komercijalnu vrednost.
Rumunija je sve relevantnije tržište za ovaj model jer je fleksibilnost na strani potrošnje već izašla iz teorijskih okvira.
U septembru je Flexumers aktivirao 3 MW naviše mFRR fleksibilnosti, u potpunosti kroz smanjenje potrošnje električne energije, pokazujući da resursi bez konvencionalne proizvodnje mogu da pružaju usluge balansiranja nacionalnom sistemu.
Telekomunikacioni projekat proširuje taj koncept.
Umesto agregiranja fleksibilne potrošnje fabrika, on objedinjuje distribuirane baterije koje su prvobitno projektovane za rezervno napajanje.
Ta razlika je značajna jer bi resursi mogli da budu geografski raspoređeni širom zemlje.
Telekomunikacione mreže obično obuhvataju veliki broj relativno malih instalacija, stvarajući prirodno distribuirani portfolio fleksibilnosti.
Softver može da učini da se one ponašaju kao jedno postrojenje.
Ako bi 1.000 pojedinačnih lokacija nudilo samo malu količinu raspoložive fleksibilnosti, njihov objedinjeni kapacitet mogao bi da postane značajan za tržišta balansiranja.
Vrednost leži u koordinaciji.
Agregator mora da zna koliko je kapaciteta dostupno na svakoj lokaciji, stanje napunjenosti baterije, očekivane potrebe telekomunikacionog sistema, ograničenja opreme i tržišne cene.
Sistem takođe mora da očuva primarnu funkciju baterija.
Telekomunikacioni operator ne može da isprazni rezervne baterije kako bi iskoristio priliku na tržištu električne energije, a zatim ustanovi da tokom prekida napajanja nema dovoljno kapaciteta za vanredne situacije.
Zato optimizacija mora da postavi zahteve za pouzdanost iznad prihoda od trgovanja.
Degradacija baterija predstavlja još jednu komercijalnu promenljivu.
Dodatni ciklusi punjenja i pražnjenja stvaraju habanje. Prihod sa tržišta mora da bude veći od dodatnih troškova degradacije i da vlasniku resursa nadoknadi operativni rizik.
Od tih kalkulacija zavisi da li model može da se proširi.
Ako ekonomika bude funkcionisala, mogućnost se proteže daleko izvan telekomunikacionog sektora.
Data centri, bolnice, komercijalni objekti, logistički centri i industrijska postrojenja često imaju UPS sisteme ili rezervne baterije prvenstveno namenjene obezbeđivanju kontinuiteta rada.
Mnogi od tih resursa najveći deo svog radnog veka provode čekajući eventualni prekid napajanja.
Agregacija bi deo tog neaktivnog kapaciteta mogla da pretvori u resurs na tržištu električne energije.
Dobijena virtuelna elektrana značajno bi se razlikovala od konvencionalnog proizvodnog postrojenja.
Ne bi postojao jedan fizički objekat, lokacija projekta ili priključak na prenosnu mrežu.
Umesto toga, imovinu bi predstavljao sam portfolio: stotine baterija, komunikacionih veza, algoritama i ugovora kojima se upravlja putem zajedničke platforme.
Time se vrednost pomera ka softveru i pristupu tržištu.
Tehnološke kompanije mogu da optimizuju resurse koje ne poseduju. Agregatori mogu da izgrade portfolije bez finansiranja osnovne hardverske infrastrukture. Vlasnici infrastrukture mogu da ostvare dodatni prihod bez toga da sami postanu trgovci električnom energijom.
Za Rumuniju bi ovaj model mogao da poveća i konkurenciju na tržištu balansiranja.
Kako sve veći broj distribuiranih resursa bude učestvovao na tržištu, konvencionalni proizvođači suočiće se sa konkurencijom industrijske potrošnje, rezervne infrastrukture i drugih fleksibilnih resursa.
To bi vremenom moglo da smanji troškove balansiranja elektroenergetskog sistema u kojem raste udeo promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Mogućnost nije bez rizika.
Kibernetička bezbednost, pouzdanost komunikacija, merenje, kvalifikacija rezervi i koordinacija sa zahtevima za otpornost telekomunikacionog sistema postaju ključni čim hiljade distribuiranih baterija budu daljinski kontrolisane.
Ipak, projekat pokazuje širu promenu koja već počinje da se odvija na tržištima električne energije.
Sledeći veliki izvor fleksibilnosti ne mora uvek zahtevati izgradnju nove elektrane.
On možda već postoji unutar infrastrukture koja je izgrađena iz potpuno drugog razloga.
Rumunska telekomunikaciona virtuelna elektrana testira da li tržište električne energije može da pronađe tu neiskorišćenu fleksibilnost, objedini je i opremu koja uglavnom čeka vanredne situacije pretvori u resurs koji kontinuirano ostvaruje prihod.
