Dan unapred cene električne energije u Srbiji porasle su za 47,20 evra/MWh, na 150,18 evra/MWh, za 1. oktobar, dok su Mađarska, Rumunija i tržišta severnog Balkana zabeležila rast cena, a Albanija i Crna Gora pad.
Razlike između tržišta dodatno su proširile regionalne trgovačke spreadove, uprkos prognozama o većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i nešto slabijoj ukupnoj potrošnji. Oštriji rast cena u Nemačkoj takođe je preokrenuo prethodnu premiju Mađarske u odnosu na nemačko tržište, uz istovremeno smanjenje uvoza električne energije iz Austrije i Slovačke.
Na mađarskoj berzi HUPX cena je iznosila 163,72 evra/MWh, što je rast od 18,10 evra/MWh, dok je na rumunskoj berzi OPCOM porasla za 20,20 evra/MWh, na 164,48 evra/MWh. Njihova razlika od svega 0,76 evra/MWh bila je znatno manja od razlika zabeleženih na južnim tržištima.
Cena u Sloveniji porasla je za 21,70 evra/MWh, na 170,77 evra/MWh, dok je Hrvatska zabeležila rast od 21,40 evra/MWh, na 169,38 evra/MWh. Obe zemlje ostale su iznad Mađarske, uz premiju od oko 7 evra/MWh, odnosno 6 evra/MWh.
Srbija je zabeležila najveći rast cena među obuhvaćenim berzama jugoistočne Evrope. Uprkos tome, cena je ostala 13,54 evra/MWh niža nego u Mađarskoj, dok je prognozirani prosečni neto uvoz iznosio 735 MW. Mađarska i Hrvatska takođe su ostale neto uvoznici, sa 995 MW i 896 MW.
Južna tržišta pokazala su drugačiji trend. Cena na albanskoj berzi ALPEX pala je za 48,50 evra/MWh, na 97,94 evra/MWh, što je najniža cena među posmatranim tržištima. Na crnogorskoj berzi BELEN cena je smanjena za 1,70 evra/MWh, na 114,22 evra/MWh.
Grčka je zabeležila rast od svega 1,60 evra/MWh, na 111,17 evra/MWh, dok je Bugarska povećala cenu za 1,10 evra/MWh, na 134,86 evra/MWh. Cena u Severnoj Makedoniji porasla je za 7,80 evra/MWh, na 115,91 evra/MWh.
Mađarska je tako trgovala po ceni 52,55 evra/MWh višoj od Grčke i gotovo 66 evra/MWh višoj od Albanije. Ove dnevne prosečne razlike ukazuju na potencijal za prekograničnu trgovinu, iako ostvarive marže zavise od satnih cena, raspoloživog prekograničnog prenosnog kapaciteta i troškova isporuke.
Očekivalo se da će Grčka i Bugarska ostati značajni neto izvoznici, sa prosečnim neto izvozom od 1.826 MW, odnosno 1.340 MW. Njihove niže cene uz istovremeni izvoz ukazuju na neujednačenu raspodelu ponude električne energije u regionu.
Na tržištima Mađarske i jugoistočne Evrope zbirni bilans promenio se sa 226 MW neto uvoza 30. septembra na 248 MW neto izvoza za 1. oktobar. Prognozirana potrošnja smanjena je za 80 MW, na 29.382 MW.
Prognozirana proizvodnja iz solarnih elektrana povećana je za 1.983 MW, na 6.759 MW, što je više nego nadoknadilo pad proizvodnje iz vetroelektrana od 383 MW, na 4.937 MW. Ukupna proizvodnja iz vetra i sunca tako je povećana za oko 1.600 MW.
Ove prognoze pružaju malo osnova za objašnjenje rasta cena širom regiona kroz povećanje potražnje. Utvrđivanje konkretnih razloga za kretanje cena na pojedinačnim tržištima zahtevalo bi podatke o satnoj proizvodnji, raspoloživosti elektrana i prekograničnim prenosnim tokovima.
Najizraženija promena na eksternom tržištu zabeležena je u Nemačkoj, gde je cena električne energije porasla za 54,40 evra/MWh, na 195,18 evra/MWh. Mađarska je sa premije od približno 4,90 evra/MWh u odnosu na Nemačku prethodnog dana prešla na diskont od 31,46 evra/MWh.
Istovremeno, prognozirani uvoz iz Austrije i Slovačke prema Mađarskoj i Sloveniji smanjen je za 686 MW, na 479 MW. Italija je ostala tržište sa najvišom cenom među posmatranim zemljama, od 209,95 evra/MWh, dok su prosečni neto tokovi električne energije prema Italiji iznosili 1.381 MW.
Terminske cene električne energije takođe su ojačale. Mađarska cena za 41. nedelju porasla je za 3,50 evra/MWh, na 198,50 evra/MWh, dok je za 42. nedelju povećana za 7 evra/MWh, na 206 evra/MWh. Novembarska cena porasla je na 198,50 evra/MWh, što je oko 35 evra/MWh više od spot cene za 1. oktobar.
Cene gasa dodatno su pojačale pritisak na troškove: austrijski CEGH porastao je na 73,73 evra/MWh, dok je cena gasa u Grčkoj dostigla 66,45 evra/MWh. Cene emisijskih jedinica smanjene su na 85,09 evra po toni, pružajući izvesno olakšanje proizvođačima električne energije iz fosilnih goriva.
Za kupce električne energije, neposredna izloženost višim cenama ostala je posebno izražena u Srbiji i na severnim tržištima. Veća prognozirana proizvodnja iz obnovljivih izvora poboljšala je regionalni bilans, ali nije sprečila dnevni rast troškova električne energije u Srbiji od 47,20 evra/MWh.
