Proizvodnja hidroelektrana kretala se u veoma različitim smerovima širom jugoistočne Evrope u nedelji zaključno sa 13. septembrom, jačajući bilanse električne energije u Hrvatskoj i Srbiji, dok je povećala pritisak na tržišta u Bugarskoj i Grčkoj.
Regionalna proizvodnja hidroelektrana smanjena je za 2,1% na 2,81 TWh. Relativno umeren zbirni pad prikrio je značajne razlike između nacionalnih tržišta.
Proizvodnja hidroelektrana u Hrvatskoj povećana je za 53,7%, pružajući važnu podršku u uslovima kada je proizvodnja iz vetra i sunca pala 24,3%, a proizvodnja iz termoelektrana smanjena 17,6%. Bez povećanja hidroproizvodnje, zavisnost Hrvatske od uvoza verovatno bi bila znatno veća.
Dodatna proizvodnja ipak nije sprečila rast veleprodajne cene električne energije u Hrvatskoj od 8,5%, na 176,34 evra/MWh. Pad proizvodnje iz obnovljivih izvora i termoelektrana, smanjen uvoz i zategnuta tržišta susednih zemalja nadjačali su poboljšanu dostupnost hidroenergije.
U Srbiji je proizvodnja hidroelektrana povećana za 18,2%. Rast hidroproizvodnje, u kombinaciji sa manjom potrošnjom električne energije, omogućio je zemlji da zadrži blagu poziciju neto izvoznika uprkos padu proizvodnje iz termoelektrana od 5,1%. Cene električne energije u Srbiji ipak su naglo porasle, za 11,1% na 155,70 evra/MWh.
Situacija je bila znatno nepovoljnija u Bugarskoj. Proizvodnja hidroelektrana pala je za 27,4%, što je najveći pad među posmatranim tržištima. Bugarska je ovaj manjak nadoknadila povećanjem proizvodnje iz termoelektrana od 17,6% i blagim rastom proizvodnje iz vetra i sunca, što je omogućilo povećanje neto izvoza od 38%.
U Grčkoj je proizvodnja hidroelektrana smanjena za 11,2%, na 58,95 GWh. Pad je zabeležen istovremeno sa slabijom proizvodnjom iz obnovljivih izvora i gasnih elektrana. Ipak, snažan pad potrošnje električne energije omogućio je Grčkoj da smanji cenu na tržištu i poveća izvoz.
Proizvodnja hidroelektrana u Rumuniji povećana je za 2,5%, uz snažan rast proizvodnje iz vetra i veću proizvodnju iz termoelektrana. Šire poboljšanje proizvodnog miksa omogućilo je Rumuniji da gotovo prepolovi neto uvoz električne energije.
Hidroenergija ostaje jedan od najvrednijih fleksibilnih resursa u regionu, jer može da reaguje na tržišne signale brže od konvencionalnih termoelektrana. Njena tržišna vrednost raste kada proizvodnja iz solarnih elektrana opada tokom večeri ili kada dođe do neočekivanih promena u proizvodnji iz vetra. 37. nedelja pokazala je da dostupnost hidroenergije može stabilizovati nacionalne bilanse, ali ne može u potpunosti zaštititi tržište od regionalne oskudice i ograničenja interkonektora.
