Rumunski solarni kapaciteti privremeno su pokrili oko 70 odsto nacionalne potražnje za električnom energijom tokom perioda kada su oba reaktora nuklearne elektrane Černavoda bila van pogona, pokazujući koliko brzo fotonaponska proizvodnja menja strukturu rumunskog elektroenergetskog sistema.
Proizvodnja iz solarnih elektrana dostigla je 3.301 MW oko 13 časova 17. avgusta, što je bilo dovoljno da pokrije približno 70 odsto potražnje u tom trenutku. Tokom prethodnog vikenda, kada je potrošnja bila niža, udeo solarne energije premašio je 80 odsto trenutne podnevne potražnje.
Slična situacija zabeležena je i 14. avgusta, kada je solarna proizvodnja dostigla 3.013 MW u 13:46, što je predstavljalo 53,33 odsto ukupne prijavljene proizvodnje električne energije u Rumuniji od 5.651 MW.
Baterijski sistemi za skladištenje energije takođe su imali vidljivu ulogu u balansiranju sistema. Nakon što je blok 2 nuklearne elektrane Černavoda ispao iz pogona 13. avgusta, baterije su tokom večernjih sati isporučivale oko 680 MW, uz podršku proizvodnje iz vetroelektrana.
Stvarni udeo solarne energije u potrošnji mogao bi biti i veći od zvanično izmerenog, jer električna energija koju domaćinstva sa krovnim solarnim sistemima troše direktno smanjuje potražnju iz mreže pre nego što se evidentira u konvencionalnoj nacionalnoj statistici proizvodnje.
Ovaj period takođe pokazuje ograničenja oslanjanja na bilo koji pojedinačni izvor energije. Suša može ograničiti proizvodnju hidroelektrana, slab vetar može smanjiti proizvodnju vetroelektrana, dok ekstremno visoke temperature mogu negativno uticati na efikasnost solarnih panela.
Zbog toga sve važnije pitanje za rumunski elektroenergetski sistem postaje interakcija različitih obnovljivih izvora, baterijskog skladištenja i raspoloživosti mrežne infrastrukture, kako bi sistem mogao da odgovori na velike promene u proizvodnji tokom dana.
