Bugarska proizvodnja električne energije dostigla je 26.906 GWh od 1. januara do 9. avgusta, što predstavlja povećanje od 7,8 odsto na godišnjem nivou. Potrošnja je porasla za 6,8 odsto, na 25.046 GWh, čime je ostvaren trgovinski suficit od 1.860 GWh, u poređenju sa 1.511 GWh u istom periodu 2025. godine.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije koja se isporučuje putem prenosnog sistema povećana je za 16,1 odsto, na 2.936 GWh, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na distributivnu mrežu porasla za 6,2 odsto, na 2.723 GWh.
Proizvodnja hidroelektrana posebno je snažno porasla i dostigla 3.396 GWh, u poređenju sa 1.811 GWh godinu dana ranije. Ovakvo povoljno poređenje od početka godine ne znači da su hidrološki uslovi trenutno normalni širom regiona, ali Bugarskoj daje bolju kumulativnu poziciju u proizvodnji nego mnogim susednim tržištima.
Kombinacija proizvodnog suficita i brzog širenja kapaciteta za skladištenje energije čini Bugarsku sve važnijom za regionalno balansiranje elektroenergetskog sistema. Zemlja može da preuzima višak solarne energije iz Grčke i sa domaćeg tržišta tokom perioda niskih cena, skladišti deo te energije i isporučuje je kada se rumunski, srpski ili severnomakedonski elektroenergetski sistemi suoče sa manjkom.
To menja i vrednost prekograničnih interkonektivnih kapaciteta. Tradicionalni obrazac protoka od severa ka jugu, prema kojem su bugarska termoelektrična i nuklearna proizvodnja bile usmeravane ka Grčkoj, postaje dinamičniji. Jeftina solarna energija iz Grčke može tokom podneva da teče ka severu, dok bugarske baterije i termoelektrane tokom večernjih sati mogu da preokrenu smer prekograničnih tokova.
