Evropska skladišta gasa ušla su u avgust sa najnižim sezonskim nivoom popunjenosti u poslednjih 15 godina, što povećava izloženost kontinenta potencijalnim poremećajima u snabdevanju, hladnijem vremenu i ponovljenoj konkurenciji za količine tečnog prirodnog gasa (LNG) tokom zime 2026/27. godine.
Podzemna skladišta gasa širom Evropske unije bila su popunjena oko 57% 5. avgusta, u poređenju sa gotovo 70% u istom periodu 2025. godine. Ova razlika pokazuje da evropska kampanja dopunjavanja skladišta nije uspela da u potpunosti nadoknadi količine gasa potrošene tokom prethodne grejne sezone.
Sporije punjenje skladišta posledica je složenijih uslova na globalnom LNG tržištu. Evropski kupci konkurišu azijskim energetskim kompanijama za raspoložive isporuke, dok ograničen rast novih kapaciteta za tečni prirodni gas održava relativno malu rezervu ponude. Pored toga, poremećaji u pomorskom saobraćaju i energetskim tokovima na Bliskom istoku dodali su novu premiju rizika tržištu koje više ne može da računa na velike količine ruskog cevovodnog gasa.
Evropska unija nastoji da dostigne neobavezujući cilj od 80% popunjenosti skladišta do početka decembra. Dostizanje tog nivoa i dalje je tehnički moguće, ali bi zahtevalo znatno ubrzanje procesa ubrizgavanja gasa tokom preostalog dela leta i jeseni. To bi moglo primorati evropske energetske kompanije da kupuju gas po višim cenama upravo u periodu kada azijska potražnja počinje sezonski da raste.
Zategnutost na tržištu već se odražava na regionalne energetske cene. Gasom na austrijskom CEGH tržištu trgovalo se po ceni od 56,36 evra/MWh, dok su ugovori za septembar i četvrti kvartal bili blizu 57 evra/MWh. Ovakvi nivoi predstavljaju značajan pritisak na proizvodnju električne energije iz gasnih elektrana, posebno u Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Italiji, gde termoelektrane ostaju ključne za pokrivanje večernjih vršnih opterećenja i perioda slabije proizvodnje iz vetra ili hidroelektrana.
Jugoistočna Evropa suočava se sa dodatnim rizicima jer njen elektroenergetski sistem ulazi u završnicu leta sa oslabljenom hidrološkom situacijom, niskim vodostajem Dunava i smanjenom raspoloživošću nuklearnih kapaciteta. Gasne elektrane sve češće moraju da nadoknađuju slabiju proizvodnju iz hidroelektrana i promenljivost solarne energije nakon zalaska sunca. Zbog toga stanje evropskih skladišta gasa direktno utiče na kratkoročne cene električne energije i terminske ugovore u regionu.
Cena električne energije za isporuku u septembru u Mađarskoj porasla je na 163,50 evra/MWh, dok je ugovor za 33. nedelju dostigao 174,50 evra/MWh. Razlika između mađarskog i nemačkog tržišta ostala je na nivou od 32,50 evra/MWh za septembar, što ukazuje da trgovci očekuju nastavak ograničenja u prenosnim kapacitetima i zategnutije uslove snabdevanja u jugoistočnoj Evropi, čak i u situaciji kada je jeftinija električna energija dostupna u centralnoj Evropi.
Manjak u skladištima gasa ne znači automatski fizičku nestašicu. Međutim, on smanjuje sposobnost tržišta da apsorbuje neočekivani poremećaj u isporukama LNG-a, duži period hladnog vremena ili dodatni pad uvoza cevovodnog gasa. Energetske kompanije i industrijski potrošači koji ulaze u zimsku sezonu sa ograničenim obimom zaštite od cenovnog rizika biće zato znatno osetljiviji na vremenske prognoze, dolaske LNG brodova i dnevne nivoe povlačenja gasa iz skladišta.
Bezbednost snabdevanja gasom tokom zime počinje da se oblikuje mnogo pre početka perioda najveće potrošnje. Troškovi ponovnog punjenja skladišta direktno će se nadmetati sa potrebama elektroenergetskog sektora za gasom tokom preostalog dela leta, održavajući pritisak na terminske cene električne energije širom jugoistočne Evrope.
