Predložena Južna gasna interkonekcija Bosne i Hercegovine dobija sve snažnije komercijalno, ali i geopolitičko opravdanje, pošto preliminarne analize pokazuju da bi tečni prirodni gas (LNG) dopreman preko Hrvatske mogao biti značajno jeftiniji od ruskog gasa od kojeg zemlja trenutno zavisi.
Kompanija AAFS Infrastructure and Energy, koju su vlasti odabrale za razvoj projekta, procenjuje da bi LNG isporučen preko hrvatskog LNG terminala Krk mogao biti oko 38 odsto jeftiniji od postojećih isporuka ruskog gasa. Ova procena dolazi u trenutku kada Gasprom priprema povećanje cena gasa za Bosnu i Hercegovinu za više od 14 odsto tokom tekućeg kvartala, što dodatno povećava pritisak na domaćinstva, industrijske potrošače i javne finansije Federacije BiH.
Prema scenariju kompanije AAFS, domaćinstvo u Sarajevu koje godišnje potroši oko 1.200 kubnih metara gasa moglo bi da plaća račun od približno 460 evra, u poređenju sa oko 860 evra prema sadašnjim cenama ruskog gasa. Ove procene su i dalje preliminarne, jer konačni troškovi transporta, distribucije i rezervacije transportnih kapaciteta ne mogu biti precizno određeni dok se ne definišu konačna konfiguracija gasovoda i model njegovog funkcionisanja.
Predloženi model snabdevanja podrazumeva povezivanje Bosne i Hercegovine sa hrvatskim gasnim transportnim sistemom, a preko njega i sa LNG terminalom Krk. Time bi zemlji bio omogućen pristup LNG isporukama morem, kao i potencijalnim dugoročnim ugovorima o isporuci američkog gasa, čije se cene najčešće formiraju prema referentnoj Henry Hub berzi. Takvi ugovori mogli bi da obezbede transparentnije formiranje cena i smanje zavisnost od odluka jednog dominantnog dobavljača.
Ekonomska isplativost projekta neće zavisiti isključivo od cene LNG-a. Rezervacija kapaciteta na terminalu Krk, tarife hrvatskog transportnog sistema, stepen iskorišćenosti gasovoda, troškovi finansiranja i relativno malo tržište gasa u Bosni i Hercegovini odrediće da li će očekivane uštede zaista biti prenete na krajnje potrošače. Gasovod sa niskim početnim stepenom iskorišćenosti imao bi veće jedinične troškove transporta, što bi umanjilo deo projektovane cenovne prednosti.
Ipak, postojeći sistem snabdevanja ostavlja Bosnu i Hercegovinu u posebno ranjivom položaju. Zemlja praktično nema značajnu diverzifikaciju izvora snabdevanja i u potpunosti zavisi od jednog ulaznog pravca za ruski gas. Južna gasna interkonekcija uvela bi drugi pravac snabdevanja, ojačala pregovaračku poziciju zemlje i obezbedila alternativu u slučaju ugovornih ili fizičkih prekida isporuka.
Vlasti Federacije BiH pripremaju sporazum o implementaciji sa kompanijom AAFS, nakon što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina u aprilu potpisale međudržavni sporazum o projektu. Tim dokumentom uspostavljen je okvir za prekograničnu izgradnju gasovoda, čime je projekat pomeren sa dugogodišnjeg mrtvog koloseka izazvanog političkim i administrativnim zastojima.
Konačni komercijalni test projekta biće da li Bosna i Hercegovina može da obezbedi dovoljno velikih korisnika, poput sistema daljinskog grejanja, industrijskih potrošača i budućih gasnih elektrana, kako bi se pokrili fiksni troškovi gasovoda. Procena o 38 odsto nižim troškovima predstavlja snažan argument u prilog projektu, ali će njegova finansijska održivost zavisiti od obavezujućih ugovora o rezervaciji kapaciteta i tarifnog sistema koji može da izdrži i promene na volatilnom LNG tržištu i eventualne promene cena ruskog gasa.
