Slovenija je privremeno ukinula dve naknade na motorna goriva u nastojanju da ublaži uticaj viših međunarodnih cena nafte na domaćinstva i privredu.
Vlada je suspendovala doprinos za energetsku efikasnost i naknadu za emisije ugljen-dioksida od 28. jula do 28. septembra. Ova dvomesečna mera odnosi se na regulisane cene benzina, dizela i ekstra lakog lož-ulja koji se prodaju van mreže autoputeva.
Očekuje se da će intervencija smanjiti cenu benzina sa oktanskim brojem 95 za gotovo 0,10 evra po litru u odnosu na nivo koji bi inače bio primenjen. Cena dizela i ekstra lakog lož-ulja trebalo bi da bude niža za približno 0,11 evra po litru.
Slovenija reguliše maksimalne cene određenih naftnih derivata koji se prodaju izvan benzinskih stanica na autoputevima. Zbog toga vlada može da koristi izmene poreza, doprinosa i naknada kako bi ublažila prenos promena međunarodnih cena sirove nafte i veleprodajnih derivata na maloprodajnu inflaciju.
Najnovija intervencija usledila je nakon povećane nestabilnosti na tržištu nafte povezane sa geopolitičkim tenzijama oko Irana. Rast cena sirove nafte i rafinisanih proizvoda počeo je da utiče na obračun regulisanih maksimalnih cena, zbog čega je vlada privremeno preuzela deo tog povećanja kroz smanjenje fiskalnih i ekoloških naknada.
Za potrošače, ova mera donosi neposredno olakšanje tokom letnje turističke i putne sezone. Za transportne kompanije i privredne subjekte sa velikom potrošnjom dizela, smanjenje od 0,11 evra po litru može predstavljati značajnu uštedu u operativnim troškovima, posebno kada se primenjuje na velike vozne parkove.
Ipak, ova politika prebacuje deo cenovnog udara sa potrošača na javni ili kvazifiskalni sistem. Prihodi namenjeni programima energetske efikasnosti i naknadama povezanim sa emisijama ugljen-dioksida biće niži tokom perioda suspenzije. Istovremeno, mera slabi kratkoročni cenovni signal koji treba da podstakne smanjenje potrošnje fosilnih goriva.
Vlada je ograničila suspenziju na dva meseca, čime zadržava postojeću strukturu naknada, ali odgovara na neuobičajeno povećanje veleprodajnih troškova. Njihov povratak krajem septembra mogao bi da dovede do novog rasta maloprodajnih cena ukoliko međunarodne cene nafte u međuvremenu ne padnu.
Pristup Slovenije odražava političku težinu održavanja naknada povezanih sa ugljenikom u periodima ubrzane energetske inflacije. Privremeno smanjenje naknada može se sprovesti brže od direktnih subvencija i jednostavnije uklopiti u postojeći sistem regulisanih cena.
Neposredni efekat mere biće stabilizacija cena goriva za vozače i korisnike lož-ulja za grejanje. Fiskalni i ekološki kompromis biće izraženiji kada vlada odluči da li će 28. septembra u potpunosti vratiti obe naknade ili produžiti meru pomoći tokom jesenje grejne sezone.
