Srpska naftna kompanija NIS zatražila je od Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) izdavanje nove posebne licence koja bi joj omogućila nastavak poslovanja nakon isteka važećeg odobrenja 31. jula.
Zahtev ima za cilj da obezbedi neprekidno funkcionisanje Rafinerije nafte Pančevo, domaće distribucije goriva, kao i odnosa kompanije sa dobavljačima, finansijskim institucijama i logističkim partnerima, dok pregovori o vlasničkoj strukturi ostaju nerešeni.
NIS ima ključnu ulogu u energetskom sistemu Srbije. Kompanija upravlja glavnom domaćom rafinerijom, poseduje široku maloprodajnu mrežu i obezbeđuje značajan deo domaćeg snabdevanja benzinom, dizelom i drugim naftnim derivatima. Svako ograničenje sposobnosti kompanije da nabavlja sirovu naftu, obavlja plaćanja ili sarađuje sa međunarodnim partnerima imalo bi posledice koje bi prevazišle samu kompaniju.
Izloženost sankcijama proizlazi iz vlasničkog uticaja ruskih energetskih interesa u kompaniji. Pregovori o promenama vlasničke strukture traju kako bi se pronašlo rešenje koje bi zadovoljilo zahteve Sjedinjenih Američkih Država, ali konačan dogovor još nije postignut.
Posebna licenca pruža privremenu zaštitu poslovanja, ali ne rešava osnovni problem. Svako novo produženje smanjuje neposredan rizik od poremećaja, ali istovremeno produžava neizvesnost za banke, dobavljače sirove nafte, osiguravajuće kompanije i transportne operatere. Poslovni partneri mogu ostati oprezni čak i kada su transakcije formalno dozvoljene, zbog troškova i rizika usklađivanja sa sankcionim pravilima.
Rafinerija nafte Pančevo ima poseban strateški značaj. Prekid njenog rada primorao bi Srbiju da domaću proizvodnju derivata nadomesti uvozom, dodatno opterećujući regionalne kapacitete skladištenja, drumski i rečni transport. Uvoz gotovih goriva takođe bi izložio tržište većoj zavisnosti od mediteranskih rafinerijskih marži i troškova transporta.
NIS je istakao da je nastavak poslovanja od ključnog značaja za energetsku bezbednost Srbije. Uloga kompanije u snabdevanju tržišta gorivom daje Beogradu snažnu osnovu za zahtev za prelaznu zaštitu, ali će američke vlasti verovatno procenjivati da li pregovori o vlasničkoj strukturi vode ka kredibilnom i trajnom smanjenju sankcionisanog uticaja.
Rok za izdavanje licence stvara ponavljajući kratkoročni rizik za tržište goriva u Srbiji. Snabdevanje na maloprodajnom nivou može ostati stabilno, ali veletrgovci i veliki industrijski potrošači moraju uzeti u obzir mogućnost kašnjenja u plaćanjima, logističkih komplikacija ili preventivnog povećanja zaliha.
Duže trajanje licence omogućilo bi vreme za pregovore o promeni vlasničke strukture bez ugrožavanja rada rafinerije. Međutim, nastavak privremenih odobrenja ostavio bi NIS u produženom prelaznom periodu u kojem normalno poslovanje zavisi od regulatornih dozvola koje mogu isteći ili biti izmenjene.
Strateško pitanje više nije samo da li će NIS dobiti novo produženje licence. Ključno pitanje je da li Srbija, akcionari kompanije i američke vlasti mogu postići dogovor o vlasničkoj i upravljačkoj strukturi koja bi omogućila dugoročan pristup međunarodnim tržištima sirove nafte, finansiranja i osiguranja.
