Bugarska je pozvala Evropsku uniju da preispita uticaj određivanja cene emisije ugljenika na energetski intenzivne industrije, uz istovremeno ubrzavanje ulaganja u elektroenergetske mreže, sisteme za skladištenje energije i digitalnu infrastrukturu.
Govoreći na neformalnom sastanku Saveta Evropske unije za konkurentnost u Dablinu, zamenik ministra ekonomije, investicija i industrije Krasimir Jakimov izjavio je da bi Evropska komisija trebalo da sprovede sveobuhvatnu procenu Sistema Evropske unije za trgovinu emisijama (EU ETS) i njegovog uticaja na konkurentnost evropske industrije.
Stav Bugarske odražava sve veću zabrinutost među državama članicama Evropske unije koje se u velikoj meri oslanjaju na ugalj i imaju snažan prerađivački sektor, da troškovi emisije ugljenika rastu brže od razvoja infrastrukture neophodne za dekarbonizaciju industrije. Visoke cene emisijskih jedinica (EUA) mogu da podstaknu ulaganja u čistije proizvodne procese, ali njihov efekat postaje sve teže održiv kada kompanije nemaju pristup konkurentnoj niskougljeničnoj električnoj energiji, priključcima na elektroenergetsku mrežu ili dovoljnoj fleksibilnosti elektroenergetskog sistema.
Jakimov je predložio da elektroenergetske mreže dobiju status infrastrukture od primarnog ekonomskog značaja. Takav pristup mogao bi da omogući brže izdavanje dozvola i odobravanje investicija za projekte prenosa, distribucije i skladištenja energije, čime bi se ublažilo jedno od glavnih uskih grla koje ograničava razvoj obnovljivih izvora energije i industrijske elektrifikacije.
Bugarski predlog posmatra ulaganja u elektroenergetsku mrežu i određivanje cene emisije ugljenika kao međusobno povezane politike, umesto kao odvojene oblasti. Snažnija mreža omogućila bi veću upotrebu električne energije iz obnovljivih izvora, smanjenje zagušenja u sistemu i efikasniju elektrifikaciju industrijske procesne toplote i proizvodnih procesa. Sistemi za skladištenje energije i fleksibilnost na strani potrošnje dodatno bi pomogli industrijskim potrošačima da ublaže izloženost promenljivim cenama električne energije na satnom tržištu.
Bugarska smatra da bi klimatska politika trebalo da jača evropsku industrijsku bazu, a ne da doprinosi premeštanju energetski intenzivne proizvodnje izvan Evropske unije. Zbog toga je za uspešnu energetsku tranziciju neophodan predvidiv regulatorni okvir, bolji pristup finansiranju i jasnija podrška ulaganjima u energetsku efikasnost, elektrifikaciju i fleksibilnost elektroenergetskog sistema.
Ovakav stav posebno je značajan za metaluršku industriju, hemijsku industriju, proizvođače đubriva, cementnu industriju i druge sektore koji su istovremeno izloženi troškovima EU ETS-a i međunarodnoj konkurenciji. Ove grane privrede će se u sve većoj meri oslanjati na dugoročne ugovore o snabdevanju električnom energijom, sigurnost pristupa elektroenergetskoj mreži i verodostojne planove dekarbonizacije, kako Mehanizam za prekogranično prilagođavanje emisije ugljenika (CBAM) bude ulazio u završnu fazu svoje pune finansijske primene.
