Energetska tranzicija jugoistočne Evrope ušla je tokom 21. kalendarske nedelje (CW21) u finansijski složeniju i infrastrukturno intenzivniju fazu, jer su se investitori, elektroenergetske kompanije i operateri prenosnih sistema sve više suočavali sa činjenicom da sama ekspanzija obnovljivih izvora neće stabilizovati elektroenergetski sistem regiona.
Umesto toga, naredni investicioni ciklus sve se više usmerava ka skladištenju energije, elektroenergetskim mrežama, balansnoj infrastrukturi i ekonomiji električne energije prilagođenoj ugljeniku.
Tokom prethodne dve nedelje postalo je jasno da energetsko tržište jugoistočne Evrope ulazi u istu strukturnu transformaciju koja je već vidljiva u Nemačkoj, Španiji i delovima Zapadne Evrope: periode viška obnovljive energije istovremeno prate balansna nesigurnost i zagušenja prenosne mreže.
Ova tranzicija ubrzano menja način na koji se elektroenergetska imovina finansira i vrednuje širom Balkana.
Jedan od najjasnijih pokazatelja stigao je iz Srbije.
Podaci tržišta za 20. nedelju pokazali su da su cene električne energije u Srbiji pale za približno 12,5% na nedeljnom nivou, usled rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora, posebno energije vetra. Međutim, istovremeno je proizvodnja hidroenergije pala za gotovo 50%, što je dovelo do skoka neto uvoza od više od 251% na nedeljnom nivou.
Ova dinamika sve više definiše novi elektroenergetski sistem jugoistočne Evrope.
Region više nije prvenstveno izložen jednostavnom riziku promena cena goriva. Umesto toga, sve više je izložen riziku volatilnosti izazvanom vremenskim uslovima, nestabilnošću obnovljivih izvora i nedostatkom balansnih kapaciteta.
Takva volatilnost sve više stvara komercijalni osnov za razvoj baterijskih sistema za skladištenje energije.
Baterijski projekti širom jugoistočne Evrope sada se finansiraju ne samo kao infrastruktura za podršku obnovljivim izvorima, već i kao trgovačke platforme sposobne da ostvaruju prihode kroz unutardnevne spreadove, pomoćne sistemske usluge i arbitražu negativnih cena.
Crna Gora se tokom CW21 izdvojila kao jedno od najaktivnijih novih tržišta skladištenja energije.
Elektroprivreda Crne Gore nastavila je razvoj planova povezanih sa približno 500 MWh baterijskog skladištenja, dok su projekti rumunske kompanije Nofar Energy ubrzali razvoj prema približno 860 MWh BESS kapaciteta.
Značaj ovoga prevazilazi same projekte.
Baterijsko skladištenje energije sve više postaje ključni finansijski hedž protiv volatilnosti obnovljivih izvora u jugoistočnoj Evropi.
Ekonomika ovih sistema ubrzano se poboljšava jer tržišta električne energije regiona razvijaju iste karakteristike koje već omogućavaju snažne prinose baterijskih sistema u Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu:
- veliki unutardnevni spreadovi
- volatilne balansne cene
- rizik negativnih cena
- ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora
- zagušenja prenosne mreže
Prenosna infrastruktura sve više predstavlja najveće strukturno usko grlo regiona.
CW21 je dodatno potvrdio da elektroenergetske mreže jugoistočne Evrope teško prate razvojne pipeline-ove obnovljivih izvora.
Srbija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Crna Gora istovremeno razvijaju solarne elektrane, vetroparkove i baterijske sisteme, dok i dalje koriste prenosne sisteme prvobitno projektovane za centralizovanu proizvodnju iz termoelektrana i hidroelektrana.
Kao rezultat toga, rizik od zagušenja mreže postaje jedno od najvažnijih pitanja koje utiče na bankabilnost projekata obnovljivih izvora.
To je posebno važno za investitore jer rizik od ograničavanja proizvodnje direktno utiče na sigurnost prihoda i pretpostavke finansiranja.
Tržište sve više prepoznaje da će energetska tranzicija jugoistočne Evrope zahtevati ne samo kapitalna ulaganja u obnovljive izvore, već i ogromna ulaganja u prenosne sisteme i balansnu infrastrukturu.
Regionalne procene energetske tranzicije sada ukazuju da bi ukupne investicione potrebe mogle iznositi između 50 i 80 milijardi evra tokom ove decenije.
Sve veći deo tog kapitala verovatno će biti usmeren ka:
- modernizaciji prenosne mreže
- interkonekcijama
- sistemima skladištenja energije
- digitalnom upravljanju mrežom
- balansnoj infrastrukturi
- modernizaciji fleksibilnih hidroelektrana
Rumunija je tokom CW21 ostala najjače tržište investicija u obnovljive izvore u regionu.
Kompanija DRI dobila je operativnu dozvolu za solarni projekat Văcărești snage 126 MW u blizini Bukurešta, dok je hidroenergetski gigant Hidroelectrica potpisao ugovor vredan 188,5 miliona evra za modernizaciju postrojenja Râul Mare Retezat.
Modernizacija hidroelektrana postaje sve važnija jer fleksibilni hidro kapaciteti ostaju jedan od retkih skalabilnih balansnih alata trenutno dostupnih regionu.
Istovremeno, srpski pipeline obnovljivih izvora nastavio je agresivno širenje.
Kompanija SANY Renewable Energy potvrdila je planove da do kraja juna započne izgradnju vetroparkova Alibunar 1 i 2, čime se dodatno učvršćuje pozicija Srbije kao jednog od najvećih tržišta vetroenergije na Balkanu.
Određivanje cena ugljenika takođe postaje strukturno sve značajnije.
Cene emisijskih dozvola Evropske unije stabilizovale su se tokom CW21 blizu 75,6 €/tCO₂, nastavljajući da vrše pritisak na elektroenergetske sisteme jugoistočne Evrope koji se oslanjaju na ugalj.
To sve više utiče na Srbiju i druga tržišta zavisna od uglja jer pritisci povezani sa CBAM mehanizmom i EU ETS sistemom postepeno pretvaraju samu električnu energiju u proizvod čija cena uključuje ugljenični trošak.
Za izvoznike i industrijske potrošače, način snabdevanja električnom energijom sada sve više utiče na ukupnu industrijsku konkurentnost.
Tržište prirodnog gasa ostaje još jedan skriveni faktor rizika.
Analiza Evropske komisije objavljena tokom CW21 upozorila je da evropsko tržište gasa nakon Rusije postaje volatilnije zbog zavisnosti od LNG-a i promena globalnih trgovinskih tokova.
Za jugoistočnu Evropu to znači da će proizvodnja iz gasnih elektrana verovatno i dalje određivati marginalne cene tokom perioda slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora, naročito tokom zimskih balansnih događaja.
Investicione implikacije su ogromne.
Sama proizvodnja iz obnovljivih izvora više nije dovoljna da obezbedi atraktivne prinose.
Umesto toga, nova generacija bankabilnih energetskih projekata u jugoistočnoj Evropi sve više kombinuje:
- proizvodnju iz obnovljivih izvora
- baterijsko skladištenje energije
- balansne kapacitete
- integraciju sa mrežom
- sisteme prognoziranja
- optimizaciju ugljeničnog otiska
- izloženost trgovanju na tržištu
Ovaj model sve više podseća na razvijenija tržišta električne energije Zapadne Evrope.
Šira implikacija koja proizlazi iz CW21 jeste da energetsko tržište jugoistočne Evrope više ne „sustiže” evropsku energetsku tranziciju.
Umesto toga, region ubrzano ulazi u istu složenu strukturu tržišta električne energije koja već postoji na razvijenim tržištima obnovljivih izvora, gde elektroenergetske mreže, skladištenje energije, fleksibilnost balansiranja i ekonomika ugljenika sve više određuju i energetsku bezbednost i investicione prinose.
