Cene električne energije za naredni dan (day-ahead) širom Jugoistočne Evrope i Mađarske značajno su pale 3. aprila, ali korekcija je otkrila upornu strukturnu podelu na regionalnom tržištu, pri čemu su centralno povezani čvorovi oslabili, dok su jugoistočne zone zadržale premiju.
Mađarski HUPX za prvi naredni dan zatvorio se na 108,30 €/MWh, uz pad od 27,5 €/MWh u odnosu na prethodni dan, što predstavlja jedan od najizraženijih jednodnevnih padova u poslednje vreme. Sličan pad zabeležen je i na zapadnom obodu Jugoistočne Evrope, gde je Slovenija zaključila na 104,99 €/MWh, a Hrvatska na 108,90 €/MWh, obe uz pad veći od 25 €/MWh. Nagla korekcija bila je široko rasprostranjena.
Međutim, istočni deo sistema ostao je strukturno zategnut. Rumunija, Bugarska i Grčka zatvorile su na 129,62 €/MWh, dok je srpski SEEPEX iznosio 122,72 €/MWh, zadržavajući premiju od 14–21 €/MWh u odnosu na Mađarsku. Crna Gora i Severna Makedonija takođe su ostale čvrste. Regionalna divergencija ostaje izražena.
Ova divergencija potvrđuje da se tržište ne kreće kao jedinstven blok, već ostaje fragmentisano po prenosnim ograničenjima i lokalnim odnosima ponude i potražnje. Strukturna podela i dalje dominira.
Osnovna dinamika sistema ukazuje na slabljenje usled vetra, a ne na pad potražnje. Potrošnja je pala na 34.217 MW, dok je proizvodnja blago opala, ali je došlo do značajne promene u strukturi proizvodnje. Promena u miksu je bila ključna.
Proizvodnja iz gasa je naglo pala, dok je vetar snažno porastao, a hidro dodatno ojačao. Ovo je smanjilo zavisnost od skupih termo izvora i omogućilo pad cena. Manji gasni pritisak ublažio je tržište.
Uprkos blažem cenovnom okruženju, region ostaje strukturno uvozno zavisan, sa porastom neto uvoza. Veći tokovi iz centralne Evrope ublažili su cene. Uvoz ostaje ključan faktor.
Ovo je važno za trgovce jer pad cena nije posledica viška domaće ponude, već poboljšanog pristupa uvozu. Jugoistočna premija opstaje zbog zavisnosti od spoljne energije. Strukturna zavisnost ostaje dominantna.
Spread HU–DE se dodatno proširio, što pokazuje da je Nemačka ostala jeftinija. Razlika u cenama ukazuje na ograničenja prenosa i balansiranja.
Unutardnevno, tržište pokazuje visoku volatilnost sa velikim razlikama između minimuma i maksimuma. Solarna kompresija i večerni skokovi ostaju dominantni obrasci.
Rumunija je zadržala visok cenovni prag, što ukazuje na zategnute sistemske uslove i ograničenu mogućnost velikih padova cena tokom dana.
Na terminskom tržištu, cene ostaju povišene, što pokazuje da tržište ne vidi pad spot cena kao dugoročni trend. Forward signal ostaje snažan.
Cena gasa i uglja ostaje visoka, što učvršćuje troškovni donji prag za termo proizvodnju u regionu.
Prekogranični tokovi dodatno potvrđuju uvoznu zavisnost pojedinih zemalja, posebno Rumunije i Srbije. Deficit snabdevanja ostaje prisutan.
Ova zavisnost je glavni razlog zašto jugoistočne cene ostaju više od centralnih čak i tokom pada. Strukturna razlika u cenama ostaje ključna.
Vremenska prognoza ukazuje na dalje smanjenje potražnje zbog porasta temperatura. Sezonski pad potrošnje dodatno pritiska cene.
Kratkoročno, tržište ostaje podeljeno: zapad reaguje brže na padove, dok jugoistok zadržava premiju. Asimetrična reakcija tržišta ostaje.
Na kraju, tržište se ne urušava već rebalansira, uz uticaj vetra, uvoza i strukture proizvodnje. Nova ravnoteža se formira.
Dalji pravac kretanja zavisiće od proizvodnje vetra i uvoza. Ako ostanu jaki, cene mogu dalje padati, ali u suprotnom će se tržište brzo vratiti na više nivoe. Ključ je u gasu i vetru.
