Cene prirodnog gasa u Evropi zabeležile su nagao rast, dostigavši €51,4/MWh, usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku koji je poremetio ključnu energetsku infrastrukturu i pomorske rute. Pojačani napadi tokom vikenda, posebno usmereni na naftne resurse u Persijskom zalivu, dodatno su povećali neizvesnost na tržištu. Zatvaranje važnih tranzitnih pravaca uklonilo je oko 20% globalne ponude iz opticaja, što je pojačalo zabrinutost za energetsku bezbednost i podstaklo očekivanja o većoj konkurenciji za LNG pred letnju sezonu obnavljanja zaliha.
TTF terminski ugovori za gas pokazali su izraženu volatilnost tokom druge nedelje marta. Dana 9. marta cene su skočile na €56,453/MWh, što predstavlja dnevni rast od 5,7% u odnosu na prethodnu sesiju, pod uticajem novih geopolitičkih tenzija i očekivanja smanjene ponude. Međutim, 10. marta usledio je oštar pad na €47,393/MWh (-16,00%), što je ujedno bio i najniži nivo u nedelji, nakon najava koje su ukazivale na potencijalno smirivanje konflikta. Ovaj pad bio je kratkog daha, jer su cene 11. marta ponovo porasle za 5,5% na €49,989/MWh. Tržište se potom stabilizovalo 12. marta, uz blagi rast na €50,87/MWh (+1,8%), da bi nedelju završilo gotovo bez promene 13. marta na €50,115/MWh (-1,5%). Ukupno posmatrano, prosečna nedeljna cena iznosila je €50,96/MWh, što predstavlja blagi rast od 1,2% uprkos snažnim dnevnim oscilacijama. U trenutku izveštavanja, jednomesečni terminski ugovor trgovao se oko €51.000/MWh ($16,30/MMBtu).
Evropa i dalje funkcioniše u post-kriznom okruženju nakon velikog energetskog šoka izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine. Kao odgovor, Evropska unija je ubrzala napore za povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije, uz istovremenu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom nakon smanjenja ruskih gasovoda. Iako su ove mere unapredile diversifikaciju, sistem i dalje ostaje strukturno izložen globalnim tržištima fosilnih goriva, posebno u uslovima geopolitičkih poremećaja. Aktuelni sukob SAD–Iran dodatno uvodi novu dimenziju neizvesnosti, pojačavajući zabrinutost u vezi sa sigurnošću snabdevanja i stabilnošću cena.
Na političkom nivou, ovi događaji su ponovo stavili fokus na energetsku otpornost i tranziciju ka čistijim izvorima energije. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen naglasila je važnost ubrzanja ulaganja u domaće, niskougljenične izvore energije, ističući potrebu za smanjenjem zavisnosti od nestabilnih eksternih lanaca snabdevanja uz očuvanje pristupačnosti i održivosti.
Tržišna kretanja već odražavaju uticaj geopolitičkih tenzija. Poremećaji na Bliskom istoku smanjili su globalnu dostupnost LNG-a, pri čemu se procenjuje da je oko 1,5 miliona tona nedeljno (oko 2,2 bcm), odnosno gotovo petina globalnog izvoza LNG-a, pogođena. Ovo smanjenje ponude podiglo je referentne evropske cene, pa su TTF day-ahead cene početkom marta premašile €55/MWh, delimično zbog smanjenih isporuka od ključnih dobavljača poput Katara.
Porast cena gasa imao je izražen uticaj na tržišta električne energije širom Evrope. Uprkos značajnom rastu proizvodnje iz obnovljivih izvora—više od 300 TWh između 2022. i 2025. godine—gasne elektrane i dalje imaju ključnu ulogu u određivanju marginalnih cena električne energije. Kao rezultat, promene TTF cena se brzo prenose na tržišta električne energije, što znači da i relativno mali poremećaji u snabdevanju mogu dovesti do značajnog rasta veleprodajnih cena struje.
Istovremeno, sposobnost Evrope da ublaži ovakve šokove kroz prelazak na druga goriva je oslabila. Kapaciteti proizvodnje iz uglja su se smanjili poslednjih godina, dok su ekološke politike dodatno ograničile njegovu ulogu kao rezervnog izvora. Kao posledica, sistem sada ima manju kratkoročnu fleksibilnost, što ograničava mogućnost kompenzacije skokova cena gasa alternativnom proizvodnjom.
Faktori na strani potražnje do sada su delimično ublažili uticaj poremećaja u snabdevanju. Potrošnja gasa u Evropi bila je približno 14% ispod sezonskog proseka, što je rezultiralo procenjenim smanjenjem od oko 2,5 bcm od početka marta. Ovo smanjenje je privremeno nadoknadilo deo izgubljenog LNG-a, smanjujući pritisak na globalne bilanse i doprinoseći stabilizaciji cena u kratkom roku.
Međutim, ovaj balans može biti privremen. Nivoi skladišta gasa u Evropi trenutno su niži nego prethodne godine nakon hladnije zime, što ostavlja sistem sa manjim sigurnosnim rezervama pred sezonu dopune. Kao rezultat, bilo kakav produženi poremećaj u snabdevanju ili nagli porast potražnje mogao bi brzo poništiti trenutnu stabilnost i ponovo izazvati pritisak na rast cena.
Zaključno, iako je Evropa ostvarila značajan napredak u diversifikaciji energetskog miksa i povećanju kapaciteta obnovljivih izvora, izloženost volatilnosti cena gasa i dalje ostaje visoka zbog strukture energetskih tržišta. Aktuelna geopolitička situacija dodatno naglašava potrebu za jačanjem otpornosti sistema kroz povećanje skladišnih kapaciteta, unapređenje fleksibilnosti potražnje i nastavak ulaganja u niskougljenične tehnologije kako bi se smanjila ranjivost na spoljne šokove.
