Uvođenje mehanizma CBAM menja i širu strukturu trgovine električnom energijom u jugoistočnoj Evropi. Kako cena ugljenika počinje da utiče na prekogranične tokove električne energije, može se pojaviti novi obrazac trgovine u kojem električna energija različitog karbonskog intenziteta cirkuliše unutar odvojenih regionalnih tržišta.
U okviru ovog novog modela, Srbija bi mogla postati i uvoznik i izvoznik električne energije, u zavisnosti od karbonskog intenziteta izvora proizvodnje.
Električna energija proizvedena iz uglja u Srbiji mogla bi se sve više zadržavati unutar regiona Zapadnog Balkana, gde se za sada ne primenjuju troškovi na granici vezani za emisije ugljenika. Istovremeno, Srbija bi mogla izvoziti niskougljeničnu električnu energiju – prvenstveno iz hidroelektrana i obnovljivih izvora – na tržišta Evropske unije, gde karbonski intenzitet sve više određuje pristup tržištu.
Ovakav model podrazumeva strukturnu promenu tokova električne energije. Umesto direktnog izvoza električne energije proizvedene iz uglja u EU, Srbija bi u određenim periodima mogla uvoziti električnu energiju iz susednih sistema sa velikim udelom uglja, dok bi svoju niskougljeničnu proizvodnju rezervisala za izvoz na tržište Evropske unije.
U ovom scenariju posebno važnu ulogu imaju dve susedne zemlje: Bosna i Hercegovina i Bugarska.
Bosna i Hercegovina raspolaže sa više termoelektrana na lignit i tradicionalno je izvoznik električne energije u regionu. Bugarska, s druge strane, pored značajnih kapaciteta na ugalj, raspolaže i nuklearnim elektranama i obnovljivim izvorima energije.
U periodima kada potražnja za električnom energijom u Srbiji premaši domaće kapacitete niskougljenične proizvodnje, Srbija bi teorijski mogla uvoziti električnu energiju iz susednih sistema, dok bi istovremeno izvozila obnovljivu energiju na tržišta Evropske unije.
Sa čisto komercijalne i trgovinske perspektive, ova struktura mogla bi podsećati na određeni oblik karbonske arbitraže. Trgovci električnom energijom mogli bi uvoziti jeftiniju električnu energiju proizvedenu iz uglja sa susednih tržišta, dok bi istovremeno izvozili skuplju obnovljivu energiju na tržišta EU koja nagrađuju niži karbonski intenzitet.
Funkcionisanje ovakvog sistema zavisilo bi od više operativnih faktora. Prenosni kapaciteti između Srbije i susednih država morali bi biti dovoljni da podrže veće tokove električne energije. Takođe bi bila neophodna integracija prekograničnih tržišta i koordinacija između operatora prenosnih sistema kako bi se upravljalo ovakvim trgovinskim tokovima.
Elektroenergetska mreža Zapadnog Balkana već je visoko međusobno povezana, sa glavnim prenosnim koridorima koji povezuju Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Severnu Makedoniju. Ove interkonekcije omogućavaju da električna energija teče kroz region u skladu sa cenovnim signalima i potrebama elektroenergetskog sistema.
Međutim, uvođenje troškova na granici vezanih za emisije ugljenika donosi novu ekonomsku logiku u ove tokove. Električna energija se više ne trguje isključivo na osnovu troškova proizvodnje i potražnje, već karbonski intenzitet sve više određuje da li energija može konkurentno da uđe na tržište Evropske unije.
Ova transformacija može dodatno ubrzati razvoj projekata obnovljivih izvora energije širom jugoistočne Evrope. Države koje uspeju da prošire kapacitete niskougljenične proizvodnje imaće bolji pristup premijum tržištima električne energije u EU.
Istovremeno, elektroenergetski sistemi koji se i dalje snažno oslanjaju na proizvodnju iz uglja mogli bi se sve više zadržavati u regionalnim tržištima, gde su troškovi emisija ugljenika niži ili se još uvek ne primenjuju.
Dugoročno posmatrano, ova dinamika mogla bi dovesti do dvostepenog sistema trgovine električnom energijom u jugoistočnoj Evropi: jednog tržišta koje dominira niskougljenična energija integrisana sa EU, i drugog regionalnog tržišta gde proizvodnja iz uglja i dalje ima značajnu ulogu.
Za Srbiju, uspešno snalaženje u ovoj tranziciji zahtevaće pažljivu koordinaciju između energetske politike, reforme tržišta električne energije i industrijske strategije. Razvoj izvoza električne energije usklađenog sa pravilima CBAM mehanizma mogao bi omogućiti Srbiji da ostane važan učesnik na evropskom tržištu električne energije, dok istovremeno postepeno transformiše svoj energetski sistem ka nižem karbonskom intenzitetu.
Pripremljeno od strane cbam.engineer
