Tržišta električne energije u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi zabeležila su značajan pad cena 11. marta 2026. godine, dok su cene na tržištu dan unapred pale na većini regionalnih berzi. Razlog je kombinacija blažih vremenskih uslova, koji su smanjili potražnju, i povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, što je povećalo ponudu električne energije na tržištu.
Cena električne energije na mađarskoj berzi HUPX za tržište dan unapred iznosila je 111,01 €/MWh, što predstavlja pad od 26,3 €/MWh u odnosu na prethodni dan. Sličan trend zabeležen je i na susednim tržištima. Na berzama OPCOM u Rumuniji i IBEX u Bugarskoj cena se formirala oko 93,83 €/MWh, što je približno 16,1 €/MWh manje nego u prethodnoj trgovačkoj sesiji.
Potražnja za električnom energijom ostala je relativno stabilna, ali i dalje ispod zimskih vršnih nivoa. Prognozirana ukupna potrošnja elektroenergetskog sistema u regionu dostigla je približno 33.280 MW, što predstavlja povećanje od 221 MW u odnosu na prethodni dan, ali i dalje odražava umerene sezonske uslove potražnje.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora značajno je doprinela slabijem tržišnom balansu. Regionalna proizvodnja iz solarnih elektrana dostigla je oko 4.376 MW, dok je proizvodnja iz vetroelektrana iznosila približno 889 MW. Iako je proizvodnja vetra bila ispod maksimalnih sezonskih nivoa, kombinovana proizvodnja iz obnovljivih izvora značajno je smanjila potrebu za uključivanjem termoelektrana na fosilna goriva tokom dnevnih sati.
Kretanja na tržištima energenata dodatno su potvrdila silazni trend na tržištima električne energije. Referentna cena gasa na čvorištu CEGH iznosila je 48,62 €/MWh, što je pad od 11,1 €/MWh, dok su EU emisijske dozvole (EUA) trgovane po ceni od oko 72,91 €/t. Niže cene gasa poboljšale su konkurentnost gasnih elektrana u odnosu na ugalj, ali su istovremeno doprinele smanjenju marginalne cene električne energije u više regionalnih tržišta.
Terminski ugovori za električnu energiju ukazuju na očekivanja da bi cene mogle ostati relativno niske u narednim nedeljama. Mađarski terminski ugovori za 12. nedelju godine kotirali su se oko 105 €/MWh, dok su bazni ugovori za april 2026. godine trgovani po približno 96 €/MWh, što sugeriše da trgovci očekuju relativno uravnotežene tržišne osnove tokom ranog proleća.
Prekogranični tokovi električne energije: Rumunija i Slovenija kao oslonci regionalne ponude
Prekogranični tokovi električne energije ostaju jedna od ključnih strukturnih karakteristika tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Visok nivo međusobne povezanosti elektroenergetskih sistema omogućava da viškovi proizvodnje u pojedinim državama utiču na formiranje cena u susednim tržištima.
Rumunija nastavlja da ima ključnu ulogu kao regionalno balansno čvorište. Prosečna proizvodnja električne energije 11. marta iznosila je oko 4.152 MW, što je neznatno više od domaće potrošnje od 4.138 MW. Zahvaljujući tome, Rumunija je mogla da održi stabilne izvozne tokove preko više međusistemskih veza.
Izvoz električne energije iz Rumunije prema Bugarskoj dostigao je približno 1.300 MW, dok su tokovi prema Srbiji iznosili oko 700 MW, što naglašava značaj rumunske proizvodnje u balansiranju elektroenergetskog sistema Zapadnog Balkana.
Struktura proizvodnje u Rumuniji i dalje je u velikoj meri zasnovana na termoelektranama na ugalj i hidroelektranama. Termoelektrane na ugalj obezbedile su oko 2.327 MW, dok je proizvodnja iz hidroelektrana dostigla približno 1.168 MW.
Dalje na zapadu, Slovenija je održavala relativno stabilan elektroenergetski sistem zahvaljujući baznoj proizvodnji iz nuklearne energije. Ukupna proizvodnja iznosila je oko 1.587 MW, dok je domaća potrošnja bila oko 1.619 MW. Sistem je bio oslonjen na oko 702 MW proizvodnje iz Nuklearne elektrane Krško, uz dodatnih 377 MW iz hidroelektrana.
Ovakva prekogranična dinamika sve više određuje konvergenciju cena u regionu. Kada međusistemske veze nisu opterećene, viškovi električne energije iz Rumunije ili Slovenije brzo se prelivaju u susedne sisteme, smanjujući razlike u cenama između tržišta kao što su Mađarska, Srbija, Hrvatska i Bugarska.
Međutim, privremena zagušenja u prenosnoj mreži mogu brzo fragmentirati tržište, stvarajući trgovačke prilike za učesnike koji su u stanju da iskoriste razlike u cenama između različitih energetskih čvorišta.
Promenljivost obnovljivih izvora: Kratkoročne oscilacije ponude pokreću tržište
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije predstavlja najvažniji izvor kratkoročne volatilnosti na tržištima električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Brze promene u proizvodnji iz vetra i sunca mogu značajno promeniti odnos ponude i potražnje i uticati na formiranje cena na tržištu dan unapred.
Rumunija jasno ilustruje razmere ove promenljivosti. Proizvodnja iz vetroelektrana tokom posmatranog perioda dostigla je 614 MW, dok je ranije tokom nedelje iznosila svega 54 MW, što pokazuje koliko vremenski uslovi mogu brzo promeniti proizvodni profil. Proizvodnja iz solarnih elektrana u Rumuniji dostigla je približno 739 MW, čime je dodatno povećana ponuda električne energije tokom dnevnih sati trgovanja.
Hidroelektrane ostaju još jedan ključni izvor balansiranja sistema u regionu. Prosečna proizvodnja iz hidroelektrana u Rumuniji iznosila je 1.168 MW, dok se elektroenergetski sistem Albanije i dalje u velikoj meri oslanja na hidroenergiju, pri čemu oko 55% ukupne proizvodnje dolazi iz hidroelektrana.
Grčka predstavlja još jedan primer promena u strukturi proizvodnje električne energije u regionu. Proizvodnja iz vetra činila je približno 22% ukupne proizvodnje, dok su gasne elektrane obezbedile oko 25%, što pokazuje sve veću interakciju između promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora i fleksibilnih termoelektrana.
Za trgovačke timove na tržištu električne energije, rastući udeo promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora značajno povećava značaj kratkoročnih prognoza proizvodnje. U regionu je zabeleženo da proizvodnja iz vetra može porasti sa 600 MW na više od 2.400 MW u roku od nekoliko dana, što izaziva brze promene u tržišnim osnovama.
Kako se kapaciteti iz obnovljivih izvora nastavljaju širiti širom Balkana, očekuje se da će ove oscilacije u proizvodnji postajati sve izraženije. Bez značajnog jačanja prenosne mreže i razvoja dodatnih kapaciteta za skladištenje energije, tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi verovatno će se suočiti sa rastućom volatilnošću cena, što dodatno povećava značaj unutardnevnog trgovanja, prekogranične arbitraže i fleksibilnih proizvodnih kapaciteta.
Pripremljeno od strane virtu.energy
