Rumunska vlada razmatra ponovno puštanje u rad Rafinerije Petrotel u Ploještu kao deo šire strategije za stabilizaciju domaćeg tržišta goriva. Ministar energetike Bogdan Ivan izjavio je da bi ponovno otvaranje postrojenja moglo povećati snabdevanje naftnim proizvodima i pomoći u ublažavanju uticaja rasta cena nafte na globalnom tržištu, izazvanog konfliktom u Iranu. Prema rečima ministra, rafinerija bi mogla preraditi značajan deo sirove nafte Rumunije, potencijalno do 20 % ukupnog kapaciteta prerade u zemlji, što bi rezultiralo dodatnim količinama benzina i dizela dostupnim lokalno.
Predlog je deo šireg paketa mera vlade za upravljanje volatilnošću u sektoru energije. Nadležni takođe prilagođavaju operativne planove u drugim rafinerijama. Održavanje u Rafineriji Petromidia je odloženo, dok Rafinerija Petrobrazi radi punim kapacitetom kako bi se održali nivoi snabdevanja.
Petrotel je u vlasništvu ruskog naftnog koncerna Lukoil, čija se imovina u Rumuniji i drugim zemljama prodaje pod pritiskom američkih sankcija. Proces prodaje nadgleda Američki Trezor, a rok za završetak transakcije nedavno je produžen do 1. aprila. Prošle godine, rumunska vlada je stavila Petrotel pod nadzor, ali nije direktno učestvovala u upravljanju dok se tražio novi vlasnik. Zvaničnici smatraju da bi ponovno pokretanje rafinerije moglo pružiti dodatnu sigurnosnu rezervu za domaće tržište dok se cena nafte na međunarodnom nivou menja.
Ministar Ivan je napomenuo da je nedavni skok cena sirove nafte već uticao na troškove goriva širom Evrope. U Rumuniji, maloprodajne cene su porasle prosečno za oko 0,1 evro po litru, iako je povećanje manje nego u nekim drugim evropskim zemljama. Trenutno, dizel se prodaje po ceni od oko 1,74 evra po litru, dok je benzin prešao 1,66 evra.
Nezavisni energetski analitičari takođe ističu strukturu cena goriva u Rumuniji. Prema Dumitruu Chisaliti, direktoru Asocijacije inteligentne energije, oko polovine krajnje maloprodajne cene goriva čine porezi i dažbine. Međutim, vlada ima ograničen prostor da smanji ove namete, jer su veći poreski prihodi potrebni za pokrivanje značajnog budžetskog deficita zemlje.
