Tokom 39. nedelje 2025. godine, tržišne cene električne energije značajno su se oporavile u odnosu na 38. nedelju u zemljama Jugoistočne Evrope (JIE). Sva tržišta zabeležila su prosečne nedeljne cene iznad 90 €/MWh, dok su Italija i Mađarska premašile 100 €/MWh. Na porast cena uticalo je povećanje nedeljnih cena gasa i dozvola za emisiju CO2, iako je potražnja za električnom energijom opala u većini tržišta, uz smanjenu proizvodnju iz obnovljivih izvora. Prosečne cene u većini zemalja JIE kretale su se oko 82 €/MWh – nedelja je počela s niskim vrednostima, dostigla vrhunac u utorak, 23. septembra, a zatim se stabilizovala između 90 i 100 €/MWh do kraja sedmice. Najveći rast cena zabeležili su Hrvatska i Grčka (29,17% i 24,97%), zatim Bugarska (21,69%), Mađarska (21,64%) i Rumunija (21,23%). Italija, iako najskuplje tržište, bila je jedina zemlja koja je zabeležila blagi pad od -0,8% tokom 39. nedelje.
U Centralnoj Evropi, tokom četvrte nedelje septembra, većina tržišta električne energije zabeležila je nedeljne cene iznad 90 €/MWh, a u većini slučajeva i iznad 95 €/MWh. Glavni razlozi bili su smanjena proizvodnja solarne i vetroenergije, kao i blagi rast cena gasa. Tokom 39. nedelje, tržišta su nastavila uzlazni trend. Cene električne energije u regionu kretale su se između 44 €/MWh i 100 €/MWh. Švajcarska je bila najskuplje tržište sa prosečnom cenom od 100,01 €/MWh, što predstavlja rast od 8,86% u odnosu na 38. nedelju, dok je Austrija zabeležila prosečnu cenu od 98,80 €/MWh. Francuska je imala najnižu cenu – 44,17 €/MWh – ali i značajan nedeljni rast od 34,21%. Prosečna evropska cena električne energije u 39. nedelji iznosila je oko 89 €/MWh, u rasponu od 44,17 €/MWh u Francuskoj do 108,67 €/MWh u Italiji.
Na MIBEL tržištima cene su znatno pale. U Španiji je zabeležen pad od -18,50%, na 60,59 €/MWh, dok je u Portugalu pad iznosio -18,19%, na 60,86 €/MWh. U južnoj Evropi sva tržišta JIE zabeležila su cene iznad 90 €/MWh tokom 39. nedelje, u rasponu od 53 €/MWh do 109 €/MWh. Turska je imala najniži nedeljni prosek od 52,81 €/MWh, a sledeća je bila Grčka sa 93,20 €/MWh. Italija je ponovo bila najskuplje tržište sa prosečnom cenom od 108,67 €/MWh, što je blagi pad od -0,86% u odnosu na prethodnu nedelju. Mađarska i Hrvatska takođe su bile među skupljim tržištima, sa cenama od 103,31 €/MWh i 98,83 €/MWh. Većina tržišta JIE dostigla je najviše cene u utorak, 23. septembra, a najniže u četvrtak, 25. septembra.
Na početku naredne nedelje veleprodajne cene električne energije u regionu nastavile su rast. Dana 1. oktobra, cene na tržištu „dan unapred“ kretale su se od 121,57 €/MWh u Sloveniji i 121,90 €/MWh u Hrvatskoj do 141,24 €/MWh u Albaniji i 145,83 €/MWh u Srbiji.
Potražnja za električnom energijom u regionu JIE smanjila se za 3,02% u odnosu na 38. nedelju i iznosila je 15.982,83 GWh. Pad je uglavnom bio posledica smanjene potrošnje u Turskoj (-5,43%), Grčkoj (-3,96%) i Italiji (-2,94%). Iako su temperature bile niže nego tokom leta, u južnim zemljama su ostale blage, što je ograničilo potražnju za grejanjem, dok je u severnim delovima regiona nešto hladnije vreme blago povećalo potrošnju. Najveći rast potražnje zabeležila je Mađarska (6,36%).
Proizvodnja električne energije iz promenljivih obnovljivih izvora u JIE tržištima naglo je opala za 17,7% u odnosu na prethodnu nedelju, na 3.018,27 GWh, prvenstveno zbog manjeg prinosa vetra i sunca. Proizvodnja iz vetra smanjena je za 15,6%, na 1.611,90 GWh, pri čemu su najveće padove zabeležile Mađarska (-30,5%), Turska (-24,8%) i Grčka (-23,3%). Solarni izvori smanjeni su za 19,9%, na 1.406,38 GWh, a najveći pad zabeležen je u Mađarskoj (-39,3%), Italiji (-27,2%) i Grčkoj (-18,4%).
Hidroenergija u regionu JIE povećala se za 8,53% u odnosu na 38. nedelju, dostigavši ukupnu proizvodnju od 1.781,96 GWh. Rast je uglavnom podstaknut većom proizvodnjom u Italiji (+22,69%) i Turskoj (+11,69%). S druge strane, Mađarska (-35,12%), Bugarska (-13,42%) i Grčka (-12,42%) zabeležile su pad proizvodnje hidroenergije.
Proizvodnja iz termoelektrana u zemljama JIE porasla je za 2,99% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši ukupno 7.292,52 GWh, zahvaljujući većem učinku postrojenja na ugalj i gas. Proizvodnja iz uglja povećana je za 1,38% (3.275,38 GWh), dok je proizvodnja iz gasa porasla za 4,35% (3.849,52 GWh). Trendovi su se razlikovali po zemljama – u Turskoj je zabeležen pad proizvodnje iz uglja od -1,59%, ali i blagi rast iz gasa od 0,72%. U Bugarskoj je proizvodnja iz uglja porasla za 24,65%, dok je proizvodnja iz gasa blago porasla za 0,67%. U Grčkoj nije bilo proizvodnje iz uglja, dok je gasna proizvodnja povećana za 9,77%.
Prekogranična trgovina električnom energijom u regionu JIE umereno je porasla, sa neto uvozom većim za 1,66% u odnosu na 38. nedelju, ukupno 1.187,41 GWh. Uvoz je povećan za 0,5%, na 1.336,19 GWh, dok je izvoz smanjen za -7,9%, na 148,78 GWh. Mađarska (+43,79%) i Italija (+6,11%) zabeležile su značajan rast neto uvoza, dok su Rumunija (-54,92%), Turska (-39,21%) i Hrvatska (-3,12%) smanjile svoj uvoz. Na izvoznom planu, Grčka je zabeležila oštar pad neto izvoza od -70,68%, dok je Bugarska povećala svoj neto izvoz za 91,84%, učvrstivši poziciju jednog od ključnih izvoznika električne energije u regionu JIE.
