Hrvatska se priprema da uđe u sektor nuklearne energije sa planovima za izgradnju najmanje tri mala modularna reaktora (SMR), prema energetskom stručnjaku Ivici Jakiću. Ovaj potez je u skladu sa širim evropskim politikama koje podržavaju niskougljenične tehnologije i oslanja se na zamah stvoren nedavnim međunarodnim sporazumima, posebno između Sjedinjenih Država i Velike Britanije, koji su ubrzali razvoj SMR-ova.
Evropska unija sada klasifikuje nuklearnu energiju kao niskougljenični izvor energije, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen označila je SMR-ove kao ključni deo buduće energetske kombinacije. Za razliku od konvencionalnih nuklearnih elektrana, SMR-ovi su dizajnirani da budu bezbedniji, lakši za instalaciju i sposobni da rade bez spoljnog sistema hlađenja. Neki modeli koriste napredne tehnologije, poput tečnih natrijumovih soli. Svaki reaktor može raditi na gorivu do 20 godina i ima životni vek od 50 do 60 godina. Sa izlaznom snagom do 500 MW, mogu koristiti i reciklirano nuklearno gorivo. Finansijski, prednost im je kraći vremenski period izgradnje—obično tri do četiri godine—što omogućava povezivanje na mrežu u roku od oko pet godina.
Pošto se SMR-ovi proizvode u fabrikama i montiraju na licu mesta kao modularni blokovi, potrebna im je ograničena prateća infrastruktura. Nuklearni otpad se skladišti na licu mesta tokom celog operativnog perioda reaktora, što pojednostavljuje logistiku. Iako hrvatska vlada još nije potvrdila tačne dimenzije ili tehničke detalje, Jakić je naveo da je planirano najmanje tri jedinice, od kojih je svaka sastavljena od više manjih modula. Ovaj decentralizovani pristup smanjio bi potrebu za dalekovodnom distribucijom električne energije i poboljšao energetsku sigurnost.
Ova strategija dolazi u trenutku kada Evropska komisija i OECD zagovaraju postepeno ukidanje opštih subvencija za energiju. Dok se široke subvencije postepeno ukidaju, ciljana pomoć ostaje dostupna kroz vaučere za ranjive domaćinstva, dok mala i srednja preduzeća i dalje uživaju određene zaštite.
