U prvih šest meseci 2025. godine, Evropska unija smanjila je uvoz gasa iz gasovoda za 9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA). Ovaj pad odražava kako sve veću zavisnost od ukapljenog prirodnog gasa (LNG), tako i kontinuirane napore da se smanji potrošnja.
Ovaj pad sledi nakon značajnijeg smanjenja u periodu od 2021. do 2024. godine, kada je uvoz gasa opao za više od 30 odsto. Promenu su pokrenule politike energetske efikasnosti i stalni rast proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, koji su ograničili potrošnju gasa. Iako su ukupni uvozi iz gasovoda i LNG-a porasli za 3,4 odsto u prvih šest meseci 2025. godine, IEEFA predviđa da će ukupna potrošnja gasa u Evropi početi da opada nakon 2026. godine.
Od početka 2022. godine, države članice EU potrošile su oko 380 milijardi evra na gas iz gasovoda, od čega je 83 milijarde evra plaćeno Rusiji. Prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu ranije ove godine doprineo je nedavnom smanjenju, što je nateralo nekoliko zemalja da preusmere snabdevanje i optimizuju postojeću infrastrukturu.
EU se obavezala da će do kraja 2027. godine potpuno ukinuti uvoz ruske nafte i gasa. Uprkos ovoj obavezi, ruske isporuke gasovodom preko Turske su u poslednjim godinama porasle. U prvoj polovini 2025. godine, Norveška je bila najveći dobavljač gasovoda za EU sa udelom od 55 odsto, slede Alžir sa 19 odsto i Rusija preko Turske sa 10 odsto. Godinu na godinu, uvoz iz Azerbejdžana, Libije i Norveške je opao, dok su količine iz Alžira, Rusije preko Turske, Turske i Velike Britanije zabeležile skroman rast.
IEEFA upozorava da strukturni pad potražnje za gasom u EU još nije praćen dovoljnim napretkom u razvoju obnovljivih izvora i merama energetske efikasnosti. Oni navode da će ubrzanje ulaganja u solarne panele, vetroelektrane, toplotne pumpe i moderne elektroenergetske mreže poboljšati energetsku sigurnost Evrope, smanjiti izloženost nestabilnim cenama gasa i smanjiti zavisnost od LNG-a.
