U 35. nedelji u 2025. godini pokazan je raznovrsan obrazac kretanja cena na tržištima električne energije zemalja Jugoistočne Evrope (JIE) u poređenju sa 34 nedeljom. Većina tržišta je zabeležila prosečne nedeljne cene ispod 100 €/MWh, osim Italije, koja je imala najvišu cenu električne energije među analiziranim tržištima. Tokom nedelje, cene u većini zemalja JIE kretale su se oko 80 €/MWh, dostigavši vrhunac 29. avgusta, a zatim opale do kraja nedelje. Hrvatska i Italija zabeležile su najveći procentualni rast cena električne energije od 4,06% i 3,55%, redom. Mađarska je sledila sa rastom od 3,05%, dok su Rumunija i Srbija zabeležile povećanja od 2,05% i 0,92%. Suprotno tome, Turska, Grčka i Bugarska imale su niže cene električne energije za 7,95%, 2,51% i 1,52%, redom.
Tokom četvrte nedelje avgusta, većina glavnih evropskih tržišta električne energije imala je nedeljne cene ispod 85 €/MWh, uz mešovite trendove. Dok su većina tržišta zabeležila rast cena, Francuska i Belgija su imale pad. Zemlje Centralne Evrope su uglavnom zadržale stabilne cene oko 78 €/MWh. Cene električne energije u regionu kretale su se od 56 €/MWh do 90 €/MWh. Nemačka je bila najskuplje tržište sa prosekom od 90,19 €/MWh, što je rast od 12,29% u odnosu na Nedelju 34, dok je Češka bila druga sa 89,06 €/MWh. Francuska je imala najnižu cenu u Centralnoj Evropi od 55,56 €/MWh, beležeći pad od 4,99% na nedeljnom nivou. Prosečna nedeljna cena električne energije u Evropi u Nedelji 35 iznosila je oko 82 €/MWh, u rasponu od 55,56 €/MWh u Francuskoj do 109,82 €/MWh u Italiji. Na MIBEL tržištima, Španija je imala umereni pad cene od 3,84% na 65,37 €/MWh, dok je Portugal zabeležio pad od 3,76% na 65,45 €/MWh. U južnoj Evropi, sve zemlje JIE imale su cene ispod 90 €/MWh osim Italije. Cene u regionu su se kretale od 59 €/MWh do 110 €/MWh, pri čemu je Turska imala najniži nedeljni prosek od 59,03 €/MWh, a Grčka drugu najnižu cenu od 75,85 €/MWh. Italija je imala najvišu prosečnu cenu od 109,82 €/MWh, što je rast od 3,55% u odnosu na nedelju koja je počela 18. avgusta. Mađarska i Hrvatska su sledile sa 85,12 €/MWh i 84,65 €/MWh, što ih čini drugim i trećim najskupljim tržištima JIE. Dnevni vrhovi cena u većini tržišta JIE zabeleženi su u petak, 29. avgusta, dok su najniže cene bile u nedelju, 31. avgusta.
Potražnja za električnom energijom u regionu JIE porasla je za 1,57% u Nedelji 35 u poređenju sa Nedeljom 34, dostigavši 17.028,73 GWh. Ovaj rast je uglavnom podstaknut većom potražnjom u Italiji i Mađarskoj, dok je u ostalim zemljama JIE zabeležen pad potražnje. Turska i Bugarska su imale najveće padove od 3,00% i 2,71%, dok je Grčka zabeležila pad od 1,52%. Italija i Mađarska bile su jedine zemlje sa rastom potražnje za električnom energijom, od 9,63% i 10,03%, redom.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije u tržištima JIE porasla je za 10,1% u poređenju sa Nedeljom 34, dostigavši 3.556,76 GWh. Proizvodnja iz vetroelektrana porasla je za 22,8% na 1.667,86 GWh, dok je solarna proizvodnja porasla blago za 0,8% na 1.888,90 GWh. Većina zemalja JIE zabeležila je veći vetroenergetski output, pri čemu su Grčka i Turska imale najveći rast od 64,2% i 48,1%. Solarni kapaciteti su povećali proizvodnju u šest od osam zemalja JIE, sa Bugarskom i Rumunijom koje su imale najveće procente rasta od 32,4% i 12,6%. Hidroenergetska proizvodnja pala je za 4,66% na 2.040,84 GWh, uglavnom zbog pada u svim zemljama JIE osim u Italiji, Mađarskoj i Rumuniji. Bugarska i Turska su imale najveće padove hidroproizvodnje od 57,64% i 28,29%, dok je Hrvatska zabeležila rast od 10,72%. Termoelektrane su imale pad proizvodnje od 1,99% na 7.795,66 GWh, pri čemu je proizvodnja iz uglja porasla blago za 1,11% na 3.523,42 GWh, dok je proizvodnja iz gasa pala za 4,41% na 4.272,24 GWh. U Turskoj je proizvodnja iz uglja porasla za 1,06%, dok je iz gasa pala za 27,41%. Bugarska je zabeležila pad proizvodnje iz uglja od 2,19%, dok je gasna proizvodnja porasla za 11,04%. Grčka nije proizvodila električnu energiju iz uglja i imala je pad od 4,27% u proizvodnji iz gasa.
Neto uvoz električne energije u regionu JIE smanjen je za 5,05% u Nedelji 35 u poređenju sa Nedeljom 34, dostigavši 948,42 GWh. Izvoz je pao za 11,0% na 214,84 GWh, dok je uvoz smanjen za 35,4% na 1.163,26 GWh. Rumunija, Mađarska i Srbija zabeležile su manji neto uvoz za 44,01%, 29,58% i 4,57%, dok je Hrvatska povećala neto uvoz za 18,15%. Grčka i Bugarska su iz statusa uvoznika prešle u izvoznike, sa neto izvozom od 16,26 GWh i 105,39 GWh, dok je Turska ostala izvoznik, beležeći rast neto izvoza od 137,99%.
