Tri godine nakon što je Grčka donela zakonodavstvo s ciljem pokretanja razvoja vetroparkova na moru, napredak ostaje minimalan, čime zemlja sve više zaostaje za ostalim evropskim državama u ovom brzo rastućem sektoru.
Grčka je u početku bila prepoznata po izuzetnom potencijalu za vetroelektrane na moru, posebno u oblasti Mediterana. Međutim, nisu preduzeti konkretni koraci ka iskorišćavanju te prednosti. Početni entuzijazam za brzi razvoj je splasnuo, a vladine rasprave o nacionalnoj strategiji za vetroparkove na moru postale su retke — gotovo kao da je inicijativa zaboravljena.
U međuvremenu, globalna industrija vetroparkova na moru ubrzano napreduje. Globalni savet za energiju vetra (Global Wind Energy Council) predviđa da će globalni kapacitet vetroparkova na moru više nego udvostručiti, sa 16 GW u 2025. na 34 GW do 2030. godine. Grčka, međutim, nema nijedan aktivan projekat niti zvanične planove da se priključi ovom rastu.
Glavni problem ostaje zajednička ministarska odluka koja je zaglavljena u Ministarstvu spoljnih poslova. Iako je prvobitno odobrena pre dve godine, Vlada je početkom ove godine iznenada zatražila ponovno razmatranje. Kao razlog naveden je nedostatak konačnog nacionalnog plana za prostorno uređenje morskih područja, koji je sada završen. Ipak, pomaka u sprovođenju politike za vetroparkove na moru još uvek nema.
Ova stalna odlaganja obeshrabrila su međunarodne investitore koji su ranije pokazivali veliko interesovanje za potencijal Grčke u sektoru vetroelektrana na moru. Među njima su bili Ocean Winds — zajednički poduhvat kompanija Engie i EDPR — kao i danska investiciona grupa CIP. Suočeni s neizvesnošću i izostankom konkretnih vladinih koraka, ovi investitori sada usmeravaju pažnju ka tržištima koja nude veće izglede za napredak.
