Godine 2022. privatizacija Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ sprovedena je uprkos snažnom protivljenju građana i stručnjaka. Potencijalno otvaranje rudnika Rio Tinta dodatno je istaklo važnost zaštite institucija od strateškog značaja. Debata oko projekta litijumskog rudnika postala je ključna za društvo, preplićući pitanja zaštite životne sredine, javnih i privatnih interesa, politike, ekonomije i javnog zdravlja. Nedavne diskusije, uključujući i doprinose učesnika u programu „Utisak nedelje“, naglasile su ove zabrinutosti.
Tokom debate, iznesena je snažna opomena: kada se institucije koje su namenjene zaštiti javnih interesa predaju privatnim kompanijama, to potkopava kredibilitet i poverenje stečeno tokom generacija. Ovo je posebno tačno za Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.
Glavni vodni resursi u Jadranu
Profesor Zoran Stevanović, hidrogeolog, naglasio je da su vodni resursi u oblasti Jadra dupli ili skoro trostruki u odnosu na one koji se trenutno koriste za snabdevanje vodom 1,7 miliona stanovnika Beograda. On je citirao podatke iz Instituta „Jaroslav Černi“, koji je sada uključen u projekat Rio Tinta. Prema studiji iz 1972. godine, ova oblast može da daje 19,9 kubnih metara vode u sekundi, dok Beograd trenutno koristi oko 6,5 kubnih metara. Ova kapacitet je potvrđena u kasnijim studijama, ukazujući na njen potencijal za navodnjavanje i pitku vodu.
Vesti o privatizaciji
Nedavni izveštaji ukazuju da će Milenijum Tim, većinski vlasnik Instituta „Jaroslav Černi“, iskoristiti pravo prema Zakonu o privrednim društvima da otkupi preostale akcije. Planiraju da kupe preostalih 45.016 akcija po ceni od 48 dinara svaka, čime će završiti akviziciju renomiranog instituta za vodoprivredu, koji je privatizovan uz obavezu rekapitalizacije početkom 2022. godine.
Osnovan pre skoro jednog veka, Institut je igrao ključnu ulogu u proučavanju vodnih resursa širom bivše Jugoslavije, doprinosi razvoju velikih hidrotehničkih projekata u regionu. I pored profitabilnog poslovanja, sa godišnjim prihodima od oko 10 miliona evra, odluka o privatizaciji naišla je na snažan otpor zbog strateškog značaja instituta.
Zabrinutosti za javni interes
Privatizacija „Jaroslava Černog“ protivreči ciljevima definisanim u Strategiji upravljanja vodama Srbije, koja naglašava potrebu za većim stručnostima u upravljanju vodama i ističe važnost državnih institucija.
Prethodne istrage RERI-a ukazale su na ulogu instituta u tekućim projektima koji su izazvali zabrinutost među ekološkim aktivistima, urbanim planerima i pravnim stručnjacima. Ovi projekti uključuju urbani razvoj duž leve obale Dunava u Novom Sadu i planove za litijumski rudnik u Jadranu.
U maju, generalni direktor instituta, prof. dr Dejan Divac, odbio je zahtev ekološke grupe Prvi prvi na skali (PPNS) da dostavi studije koje su sprovedene za Rio Tinto, što je dodatno podiglo zabrinutost oko transparentnosti.
Posledice ove privatizacije počinju da se kristalizuju, a stručnjaci upozoravaju da će pune posledice možda postati jasne tek u narednim mesecima i godinama.
