Tržište zelenog vodonika je prošle godine vredelo 1,1 milijardu dolara, a prema rečima višeg naučnog saradnika, direktora Centra za ekologiju i tehnoekonomiku Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu Slobodana Cvetkovića, očekuje se da će ono 2030. godine biti vredno 30,6 milijardi, što predstavlja rast od 61,1 odsto.
Cvetković je na konferenciji „Vodonik – energent budućnosti” koji je portal „Energija Balkana” organizovao u utorak pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije a uz podršku Privredne komore Srbije i Elektroprivrede Srbije, rekao da oko 55 odsto globalne potrošnje vodonika otpada na proizvodnju amonijaka, 25 odsto na preradu nafte, 10 odsto na proizvodnju metana, dok se 10 odsto koristi za druge svrhe.
Oko 40 odsto ispitanika izjavilo je da su bili uhođeni
„U hemijskoj industriji, vodonik je osnovna sirovina za proizvodnju amonijaka i uree. U industriji prerade nafte, vodonik se obično koristi u procesu koji se naziva hidrokreking, za proizvodnju naftnih derivata, uključujući benizin i dizel.
Takođe se koristi u proizvodnji metanola i u industrijskoj energetici, a u industriji hrane za konverziju nezasićenih masti u zasićena ulja i mast, uključujući margarin”, istakao je Cvetković. Vodonik se koristi i u obradi metala, za procese kao što je legiranje metala, u zavarivanju, proizvodnji ravnog stakla, proizvodnji elektronike, poput poluprovodnika, LED dioda, displeja, fotonaponskih segmenata i druge elektronike.
Ima primenu i u medicini gde se upotrebljava za proizvodnju vodonik-peroksida, najčešće korišćenog antiseptika, prenosi Tanjug.
