Neophodno je da dođe do poskupljenja struje, nedavno je izjavila ministarka energetike Dubravka Đedović. Stručnjaci napominju da je i ranije bilo povećanja cene, ali da nije bilo velikih investicija.
Prema rečima ministarke Đedović, zbog aranžmana sa MMF-om cene struje i gasa moraju da se stabilizuju i da se sprovedu preko potrebne investicije u energetskom sektoru koje se procenjuju na 15 milijardi evra u narednih 10 do 12 godina. Ipak, pitanje koje u prvom redu interesuje građane jeste koliko će struja da poskupi, ali tačan procenat još nije poznat.
Svoju procenu je dao Mihailo Gajić iz Libeka, koji je za Euronews Srbija naveo da bi poskupljenje moglo da iznosi oko 10 odsto ili nešto ispod toga. Ističe da bi to uticalo na povećanje inflacije u poslednjem kvartalu ove godine za oko 0,4 procentna poena.
“Ovo malo povećanje inflacije koje očekujemo zbog rasta cene energenata neće imati neke velike uticaje na nivo inflacije u Srbiji”, smatra Gajić.
I on napominje da je u aranžmanu Srbije sa MMF-om svakako jedan od uslova bio povećanje cene struje, kao i da je jasno navedeno da je jedan od glavnih i možda jedini cilj tog aranžmana da se velika javna preduzeća, naročito u domenu energetike, spreče da postanu “fiskalne bombe”, odnosno da njihovo loše poslovanje ugrozi budžet u Srbiji zarad visokih subvencija da bi se održavalo njihovo neefikasno poslovanje.
“Imali smo slučaj da je to bilo zato što je EPS loše radio, pa smo imali one havarije u termoelektranama. Posledica toga je bila velika potrošnja gasa da bi proizvodili u gasnim elektranama struju koja nam je nedostajala i ogroman interventni uvoz struje baš u trenutku kada je ona bila jako skupa na evropskom tržištu. Imajući u vidu da su ti problemi uglavnom, kako vidimo iz izveštaja EPS, sređeni, ne očekujem da će to doneti neke velike probleme tokom ove grejne sezone”, rekao je Gajić.
Ministarka Dubravka Đedović je rekla da su “cene struje i gasa decenijama bile na niskom nivou i da je to neodrživo u toliko dugom roku”.
“Naš zadatak je da povećamo investiciona ulaganja, a za to je potrebno da kompanije bolje posluju da mogu da finasiraju investicione projekte”, rekla je ministarka.
Nikola Rajaković iz Saveza energetičara Srbije smatra da bi najavljeno poskupljenje struje do kraja godine i drugo s proleća iduće godine ozbiljno pomoglo EPS-u u smislu razvojnog potencijala.
“EPS je u ovom trenutku sa ovom cenom kao glavni snabdevač električne energije u Srbiji svakako na nivou da ne posluje negativno, ali on mora imati u sebi razvojnu komponentu, to je veoma značajno”, dodaje Rajaković za Euronews Srbija.
Međutim, Mihailo Gajić napominje da postoji niz problema oko EPS-a koji nisu do kraja rešeni da bi moglo da se priča o tome da li će posle najavljenog poskupljenja, cena struje biti adekvatna ili ne.
“EPS je već nekoliko godina ranije povećavao cene struje, a da nije dolazilo do velikog investicnog ciklusa u nova postrojenja za proizvodnju električne energije. Taj novac je odlazio ko zna kako, na razna prikačena preduzeća koja bez EPS ne mogu da opstanu na tržištu, pa zapravo ona žive na račun rada ostatka tog sistema. Dakle, ona su povezana pravno, ali delatnost tih preduzeća nema puno veze sa samom delatnošću proizvodnje električne energije”, rekao je Gajić.
Napominje i da postoji veliki problem zarada zbog prevelikog broja zaposlenih u EPS-u.
“Imamo niske plate elektroinženjara, imamo relativno visoke plate ljudi koji rade u administraciji, tako da je zapravo veliki deo tog novca odlazio upravo na to, umesto da se prošire i izgrade novi kapaciteti, a bitno je da do toga dođe. U tom slučaju je povećanje cene struje opravdano, ali plašim se da će se to završiti kao i do sada, zapravo imaćemo više cene struje a da nećemo imati dobar EPS”, kaže Gajić.
I Rajaković napominje da je potrebno da se omogući da kompanija funkcioniše na ekonomskim osnovama i ističe da je to moguće samo ako su cene električne energije na ekonomskom nivou.
“Sigurno da ovo poskupljenje može ozbiljno da pomogne da EPS postane investiciono sposobniji, tome se nadamo. Bilo bi važno da taj dodatni novac koji sakupi EPS bude namenski usmeren na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i to obnovljivih izvora energije”, smatra Rajaković i poručuje da je funkcionisanje bez izgraddnje novih proizvodnih kapaciteta i bez novih elektrana dugoročno neodrživo.
Takođe, Rajaković ističe da jeftina električna energija ima negativne posledice od kojih je prva da niko nema motiva da jača energtesku efikasnost koja je, dodaje, u Srbiji i dalje na vrlo niskom novu.
“Mi zaostajemo ozbiljno za prosekom EU u tom kontekstu. Nama za 1.000 evra bruto društvenog proizvoda treba oko dvostruko više energije nego što to treba u evropskim zemljama. To nije dobro, mi to moramo popravljati, to se popravlja tako što se ima ekonomska motivacija za energetsku efikasnost, a to opet ide kroz cenu električne energije”, rekao je Rajaković.
Napominje da jeftina električna energija, pod uslovom da su zaštićeni siromašni slojevi društva, najviše odgovara bogatima koji najviše troše.
“Prema tome, ne treba mi da stimulišemo potrošnju električne energije tako da je održavamo jeftinom kako smo činili, naučili smo valjda tu lekciju, to radimo 40 godina”, naveo je Rajaković.
Inače, ministarka je rekla da je za socijalno ugrožene građane obezbeđeno tri i po puta više sredstava u budžetu da bi, kako kaže, mogli da ostvare popust kada dođe do povećanja cena struje i gasa. Rajaković smatra da su postojeće olakšice sasvim zadovoljavajuće.
