Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRudarstvoItalija planira da...

Italija planira da otvori stare rudnike u 2023.

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Italija planira da ponovo otvori rudnike koji su zatvoreni pre 30 godina. To je pokušaj da se izbori sa nedostatkom kritičnih sirovina u Evropskoj uniji, saopštio je u četvrtak italijanski ministar Adolfo Urso. On namerava da ponovo otvori nekoliko rudnika u Italiji do kraja godine.

Sirovine kao što su kobalt, berilijum i grafit su neophodni inputi za širok spektar strateških proizvoda kao što su obnovljiva energija, digitalna energija, svemir i odbrana i zdravlje. Danas Evropa zavisi gotovo isključivo od uvoza, posebno iz Kine, koja obezbeđuje 97% njenih potreba.

„Rizici kojima smo izloženi su očigledni“, rekao je Urso tokom izlaganja u Senatskom odboru za industriju, objašnjavajući da će takvi materijali biti sve potrebniji za razvoj i širenje tehnologija koje pomažu u postizanju ciljeva dekarbonizacije u EU.

Italija ima 16 od 34 kritične sirovine koje EU želi da iskopa, preradi i reciklira, kao što je navedeno u predlogu Evropske komisije koji je predstavljen u martu , međutim, ovi rudnici su zatvoreni pre oko 30 godina.

Onima koji kritikuju odluku o ponovnom otvaranju rudnika, Urso odgovara da danas većina ovih sirovina dolazi iz Kine, gde se prerađuju nakon vađenja u zemljama poput Konga, gde se kobalt kopa „pod pretnjom plaćeničkih mitraljeza“.

„Smatram da oni koji žele da brane životnu sredinu u našoj zemlji, žele i da brane životnu sredinu na globalnom nivou. A oni koji se bore za standard rada kod nas žele i da se standardi rada podignu u drugim zemljama“, rekao je Urso.

Reciklaža je korisna da se izbori sa nedostatkom kritičnih sirovina, ali nije dovoljna da reši problem.

„Kruženje materijala i povećana efikasnost mogu u određenoj meri da ublaže očekivano povećanje potražnje, ali ne i da reše problem“, pojasnio je Urso. Ovo je tačno iako je Italija prva u Evropi po reciklaži i mogla bi da dostigne 40% potražnje 2040. godine.

Kako bi Italija postala nezavisna i atraktivna u smislu investicija, početkom avgusta će biti objavljen dokument kojim će se identifikovati strategija za sektor. Ursov cilj je da se takmiči sa velikim proizvođačima mikroelektronike kao što su Tajvan, Južna Koreja i SAD i , da bi to učinio ,on poziva na „ograničenja trgovinske politike“.

„Nije moguće da oni koji proizvode te proizvode bez poštovanja istih ekoloških i društvenih standarda, koje mi svakodnevno s pravom namećemo i podižemo u Evropi, onda izvoze te proizvode uz na evropski kontinent. Moramo da preduzmemo nešto po tom pitanju“, pojasnio je ministar.

Bolje je kobalt kopati u Italiji nego u Kongu, takođe trebalo bi naterali druge da nametnu iste društvene i ekološke standarde“, dodao je on.

Događaj o digitalnoj tehnologiji biće održan u Rimu 30. oktobra, gde će se sastati ministri iz Italije, Francuske i Nemačke kako bi razgovarali o ovom pitanju i primenili zajedničku strategiju.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Ekološke organizacije osporavaju odobrenje Srbije za rudarski projekat Rio Tinta

Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije utvrdilo je obim i zahteve za procenu uticaja na životnu sredinu (EIA) za projekat Jadar, rudarenje litijuma i bora koje vodi Rio Tinto. Kompanija je sada dužna da se bavi kumulativnim uticajima na...

Rudnik zlata na Rogozni predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje i životnu sredinu

Otvaranje rudnika zlata na Rogozni moglo bi ozbiljno uticati na zdravlje građana Novog Pazara i životnu sredinu, upozorila je Dragana Đorđević, naučni savetnik. U intervjuu za program "Zeleni minut", Đorđević je objasnila da će proces rudarenja dovesti do zagađenja...

Zelena agenda EU i kontroverze oko rudarenja litijuma u Srbiji

Evropska unija (EU) promoviše zelenu agendu koja se fokusira na električna vozila (EV) kao ključni element za ostvarivanje svojih klimatskih ciljeva. Međutim, ekološki trošak ove tranzicije izaziva zabrinutost, naročito kada je u pitanju nabavka litijuma, ključne komponente za baterije....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!