Napori da se zadovolji potražnja električnih vozila do sada su bili usmereni na povećanje ponude kobalta. U 2021. godini, procenjeno je da Demokratska Republika Kongo (DRK) proizvodi između 60 i 70% svetske ponude kobalta.
Većina kobalta koji se ekstrahuje zapravo je nusproizvod postojećih rudnika bakra. Međutim, oni trenutno nisu u mogućnosti da povećaju svoju proizvodnju kako bi zadovoljili postojeće potrebe i imaju malo finansijskih podsticaja da to učine sve dok cene bakra takođe ne porastu kako bi upotpunile rudarske aktivnosti. Drugi glavni izvor kobalta izvan postojećih rudnika bakra u DRC-u proizvodi se „zanatskim“ rudarstvom, proizvodeći do 15% globalne ponude kobalta.
S obzirom na to da zanatski rudari u DRC-u trenutno proizvode više od Rusije, drugog najvećeg proizvođača na svetu, važno je razumeti ulogu koju oni igraju i uslove pod kojima rade. Zanatski rudari ručno kopaju rude većeg kvaliteta od onih koje se vade putem industrijske ili mehanizovane proizvodnje. Ali postoje dobro prijavljeni problemi sa zanatskim rudarstvom, kako u smislu socijalnih tako i ekoloških troškova.
Mali rudnici u kojima rade zanatski rudari često su opasni i zagađuju. Procesi rudarstva i rafiniranja su često radno intenzivni i povezani sa raznim zdravstvenim problemima kao rezultatom nesreća, preopterećenja, izloženosti toksičnim hemikalijama i gasovima i nasilja. A ovi rudari, lokalno poznati kao kreseri, toliko su ekonomski zavisni od ove neformalne ekonomije da ovi opasni uslovi ne mogu priuštiti puno razmatranje.
Ekološki troškovi aktivnosti iskopavanja kobalta su takođe značajni. Južni regioni DRC nisu samo dom kobalta i bakra, već́ i velike količine uranijama. U rudarskim regionima, naučnici su primetili visok nivo radioaktivnosti. Pored toga, rudarenje minerala, slično drugim naporima u industrijskom rudarstvu, često proizvodi zagađenje koje se ispire u susedne reke i izvore vode. Poznato je da prašina iz usitnjenog kamena izaziva probleme sa disanjem i lokalnim zajednicama.
Međunarodne firme koje trguju, rafinišu i snabdevaju kobaltom pokušavale su da shvate kako je kobalt iz zanatske eksploatacije ušao u njihove lance snabdevanja. Dok u teoriji postoje pravne razlike u zalihama industrijskog i zanatskog rudarstva, u stvarnosti, granica između to dvoje ostaje prilično nejasna. Uprkos obećanjima kompanija da će povećati transparentnost u vezi sa svojim izvorima kobalta i rafinerijama ili obećanjima da će kupovati isključivo od drugih zemalja, veoma malo se promenilo u uslovima na terenu u DRC.
Dominantan razlog zašto je u regionu bilo tako malo promena u poslednjih deset godina su snažni ekonomski podsticaji koji su rezultat zanatskih rudnika. Trenutno se procenjuje da između 140.000-200.000 ljudi radi kao zanatski rudari u DRC-u i da većina zarađuje manje od 10 USD dnevno. Iako je nizak u poređenju sa životnim standardom na globalnom severu, to je znatno više od većine onih koji zarađuju u zemlji, koji žive od procenjenih 1,90 dolara dnevno.
Uzimajući u obzir ogromne ekonomske podsticaje, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu da se zanatski rudnici kobalta drže otvorenim, kako će tranzicija zelene energije izgledati?
