Urednica portala “Energija Balkana” Jelica Putniković smatra kako nije loše saslušati šta Norvežani imaju da kažu u vezi sa razvojem energetike u Srbiji, kad su već angažovani, ali da je bolje da se na tom pitanju oslonimo na sopstvene stručnjake.
“Mi još zvanično nismo čuli predlog o razvoju elektrnoenergetskog i energetskog sektora uopšte u Srbiji. Prema onome što je preneto u medijima, oni savetuju zeleni put, znači obonovljive izvore energije. Norveška je, međutim, zemlja koja svoj elektroenergetski sistem zasniva na hidroelektranama. Mi imamo 30 odsto hidroelektrana, 70 odsto termokapaciteta. Što znači da oni nemaju iskustva sa korišćenjem uglja”, upozorava Putnikovićeva u izjavi za Tanjug.
Ona smatra da bi o tome da li će Srbija usvojiti predloge norveške strane najbolje bilo da odlučuju domaći stručnjaci.
“Mi imamo stručne ljude u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i u samim energetskim kompanijama. S druge strane, na svim fakultetima postoje profesori koji su do sada bili angažovani kao savetnici i u Vladi Srbije i u energetskim komapnijama”, napomenula je Putnikovićeva.
Ona je postavila pitanje zašto svi ti stručnjaci i naučni kapaciteti do sada nisu bili iskorišćeni.
“Stalno imamo priču o tome da nam mladi odlaze u inostranstvo, a prema mojim inforamcijama, ti Norvežani angažuju neke naše stručnjake kao konsultante, da bi Norvežani mogli da budu konsultantni Srbije. Zašto se onda ti naši stručnjaci ne angažuju od Vlade Srbije u jedan tim koji će dati novu Strategiju razvoja energetike koja, uzgred budi rečeno, nije završena, a trebalo je da bude završena krajem prošle godine”, rekla je urednica “Energije Balkana”.
“Ja ne znam da je u Nemačkoj direktor neke enertgetske kompanije stranac, ili u Francuskoj da je direktor EDF-a neki Amerikanac ili Norvažanin. Možda grešim, ali u suštitni elektroenergetsku situaciju ili situaciju sa gasom može da poznaje samo onaj ko se bavio tom tematikom. Ne može neko sa strane. Ako dovedemo menadžera koji se nije bavio energetikom, kako će on sakupiti tim koji treba da vodi preduzeće u transformaciji ka uspešnom javnom preduzeću?”, upitala je Putnikovićeva.
Dodala je da u energetskoj krizi, kada sve zemlje vode računa pre svega o nacionalnoj energetskoj bezbednosti, Srbija ipak treba da ima direktore u energetskom sektoru koji će biti “na liniji sa našim državnim organima”, kako bi se energetska bezbednosti digla na najviši nivo.
“Ne znam kako stranac može da se uklopi u to. Ne kažem da ne bi bio dobar menadžment sa inostranim generalnim direkotrom, ali mislim da to sve može efikasnije da se sprovede ako bi se na konkursu javili ljudi koji su spopsobni za to da vode jednu takvu kompaniju. Od njih treba odabrati najboljeg koji će dobiti šansu da formira svoj tim s kojim će raditi, da predloži plan i mere koje treba sprovesti i da na kraju odgovara ako to ne ispuni. To do sada nismo imali”, ističe Putnikovićeva.
Poskupljenja energenata u Srbiji nisu značajna
Ona ocenjuje da je stanje sa snabdevenošću strujom i gasom Srbije dobro i da možemo mirno da čekamo ostatak zime, a da poskupljenja ovih energenata nisu značajna.
“Mislim da je poskupljenje neminovno, jer gas uvozimo zato što ga nemamo dovoljno iz sopstvenih izvora. Električna energija je u Srbiji bila i ostaće među najjeftinijima. To je u odnosu na poskupljenja u EU i u našem okruženju prihvatljiva korekcija cena”, navodi Putnikovićeva.
Istakla je da je EPS uspeo za ovih godinu dana, od kakao su se dogodile havarije u TENT-u, stabilizovao poslovanje i počeo da izvozi struju.
“Nisu to velike količine, ali prema onome što se čuje, EPS pametno gazduje ugljem uvezenim iz inostranstva i iz domaće proizvodnje, tako što se loš domaći ugalj meša sa kvalitetnijim uvoznim. Termoeleketrane rade na proizvodnom minimumu, da bi se ugalj sačuvao za potencijalno hlade dane u januaru i februaru i EPS i pored toga uspeva da određene količine izveze. Nije on postao veliki izvoznik struje, ali je to signal da je u Elektropirvredi jedna nova klima i da ovim ljudima koji je vode već godinu dana treba dati podršku da istraju na tom putu”, zaključila je urednica “Energije Balkana”.
Dodala je da je veoma dobro što imamo rezerve gasa u skladištima u Banatskom Dvoru i u Mađarskoj.
“NIje bilo velike potrošnje, jer nije bilo temperatura ispod nule, ali u suštini mislim da možemo mirno da čekamo ostatak zime, jer ovo što imamo uskladišteno je za slučaj da se recimo desi havarija na Turskom toku. Bilo bi to dovoljno za toplane, građane i za privredu koja mora da radi u vanrednim okolnostima”, napomenula je Putnikovićeva, piše Euronews.
