avno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) objavilo je tender u kojem traži konsultantske usluge u domenu strateškog investiranja i razvoja.
Usluga koju traži EPS se odnosi na poslovno-tehničko i finansijsko savetovanje.
Elektroprivreda Srbije (EPS) posluje u velikim finansijskim problemima, samo od prošle jeseni napravila je gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje.
Vlada Srbije je, kako su pisali mediji, angažovala i norvešku konsultantsku kompaniju koja je trebalo da uradi analizu energetskog sekora Srbije.
Koje usluge traži EPS novim tenderom?
Pred izabranim konsultantom koji se traži ovim tenderom biće tri zadatka, a prvi je analiza „velepordajnog tržišta električne energije, odnosno „formiranje, ažuriranje i održavanje tržišnog modela elektroenergetskog sistema Srbije i zemalja u jugoistočnoj Evrope“.
U okviru tog zadatka podrazumeva se i prognoza prilika na veleprodajnom tržištu električne energije za region jugoistočne Evrope.
„Ova usluga podrazumeva formiranje tržišnog modela elektroenergetskog sistema Srbije i sistema zemalja u regionu jugoistične Evrope (Mađarska, Slovenija, Srbija, Rumunija, Hrvatska, Bugaska, Grčka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija) sa uticajem okolnih regiona, kroz odgovarajući ekvivalent ostalog dela kontinentalne Evrope, tržišta centralne Evrope i Italije, kao i Turske i Ukrajine“, piše u tehničkoj specifikaciji.
Drugi zadatak je „izbor i rangiranje investicija“ i „optimizacija i valorizacija“ proizvodnog portfelja EPS-a kroz analize poslovanja tog preduzeća u okviru elektroenergetskih sistema Srbije i regiona, a u „uslovima ograničenja prema direktivama iz EU Zelenog dogovora (EU Green Deal)“.
To znači da na osnovu rezultata prognoze tržišta regiona jugoistočne Evrope, treba izvršiti moguće scenarije „razvoja portfelja i predloga investicija“ u EPS-u.
Potrebno je i rangirati njihov prioritet na osnovu analize koja je zasnovana na dugoročnim projekcijama prilika na tržištu električne energije u regionu.
Optimizaciju i valorizaciju proizvodnog portfelja EPS-a je potrebno sprovesti u perspektivnom periodu u narednih 20 godina.
Izabrani konslutant će imati i zadatak da izrađuje analize prema potrebama, odnosno ad hoc analize.
Rok za prvi zadatak je sedam meseci, a za drugi šest , a sve od datuma dobijanja podloga za analize.
EPS je javni poziv za konsultanta oglasio i o krajem avgusta ove godine, ali je nabavka obustavljena sredinom oktobra jer u postupku javne nabavke nije dostavljena nijedna ponuda.
U odluci o obustavi je pisalo da je procenjena vrednost te nabavke bila 120 miliona dinara.
Cilj traženih analiza je da se proceni uticaj koje će promene u elektroenergetskom sistemu Srbije i okruženja (promene potrošnje, novi proizvodni kapaciteti, povlačenje postojećih, sve veće učešće OIE, razvoj prenosne mreže…) imati na tržišno poslovanje EPS-a.
Proces energetske tranzicije na putu dekarbonizacije će se najviše odraziti na poslovanje Elektropirvede Srbije (EPS), piše u tenderskoj dokumentaciji.
U EPS-u je potrebno da se urade sveobuhvatne analize koje bi dugoročno dale optimalna rešenja za korišćenje lignita, koji je i dalje „strateški resurs jer obezbeđuje elektroenergetsku nezavisnost države“.
Dalje, analizama treba obuhvatiti proizvodnju električne energije u termoelektranama, proizvodnju električne energije u postojećim hidroelektranama, kao i povećanje učešća obnovljivih izvora kroz nove investicije.
U Srbiji se više od 55 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte dobija iz procesa u sektorima proizvodnje električne energije, proizvodnje toplote, proizvodnje goriva i rafinerijama.
Najveći emiter je sektor za proizvodnju električne energije.
S druge strane, oko 70 odsto električne energije u Srbiji se proizvede u termoelektranama koje koriste domaći lignit i koje se nalaze u okviru EPS-a.
Elektroprivreda Srbije (EPS) je od prošle jeseni napravila gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, a gubici ovog preduzeća će nastaviti da se gomilaju i ove i naredne zime, rekli su nedavno stručnjaci na panelu Nove emonomije.
Najveći deo deficita iz 2022. od 3,8 odsto BDP-a potiče od pokrivanje gubitaka Srbijagasa i EPS-a (2,1 odsto BDP-a), naveo je Fiskalni savet u mišljenju na revidiranu Fiskalnu strategiju.
Plan je da se u narednim godinama, direktna budžetska podrška Srbijagasu i EPS-u postepeno smanjuju, da bi se potpuno ukinula 2025. godine.
EPS svoje probleme može da reši samo sveobuhvatanom i temeljnom reformom, a ne delimičnim merama, ocenjuje se u analizi Fiskalnog saveta.
Zbog višegodišnjeg katastrofalnog upravlajnja, EPS više nije u mogućnosti da proizvede dovoljno struje za domaće potrebe, piše Nova Ekonomija.
